КРИЈУМЧАРИ ДРЖАЛИ МИГРАНТЕ У ПОДРУМУ Тукли их и претили да ће им „откинути уши“ ако породице не плате откуп

црногорска полиција

Отмица, ударци, шамари, претње ножем и пиштољем… – део је пакла кроз који је прошло неколико илегалних миграната из Пакистана, који су незаконито прешли црногорску границу, након чега су их кријумчари закључали у подруму куће у Подгорици, изнуђујући новац од њихових породица, преносе Вијести.

Спасили су их службеници подгоричке полиције, који су, поступајући по оперативним информацијама, 1. септембра у подрумским просторијама куће пронашли и ухапсили чланове организоване криминалне групе из Авганистана Р. М. (26), А. У. (22) и једног седамнаестогодишњака.

За сада је утврђено да су њихове жртве петорица држављана Пакистана, од којих су двојица малолетна.

Отмицу им је пријавио један од миграната, који је успео да побегне из подрума у ком су били закључани и злостављани.

Двадесетдвогодишњаку А. У. је почетком децембра продужен притвор, због сумње да је извршио кривично дело отмица у стицају са кривичним делом кријумчарење људи, као и пет година старијем Р. М.

У судским списима, у које су “Вијести” имале увид, цитирају се искази оштећених миграната, који су испричали да су им отмичари претили пиштољем и ножем и рекли да уколико не уплате паре – да ће им ножем одсећи ухо и убити пиштољем.

Те наводе Апелациони суд уврстио је у образложење одлуке којом је одбио жалбе одбране и потврдио продужење притвора окривљенима А. У. и Р. М. Апелациони суд је жалбе њихових бранилаца одбио као неосноване, оцењујући да је Виши суд у Подгорици дао довољне, јасне и ваљане разлоге за продужење притвора. Другостепени суд наводи да основана сумња произилази из више исказа оштећених, у којима се описује образац – илегални прелазак границе, долазак у смештај, потом закључавање и изнуда новца.

Отети Пакистанац В. А. испричао је истражитељима да је у Црну Гору дошао 29. августа, илегално, преко границе са Албанијом и да су с њим у друштву била још два пријатеља И. и З. као и један од отмичара којем је знао само надимак.

Рекао је и да је њихова крајња дестинација требало да буде Италија, а да су из Црне Горе планирали да се пребаце у Босну и Херцеговину, а онда даље…

Испричао је и преко кога је и за колико новца договорио да их пребаце у Црну Гору, али и како су их, од када су илегално ушли у државу, таксијем одвезли до смештаја:

„…Појаснио је да је када су дошли на смештај С. Ј. (лажно име једног од отмичара) већ био у том смештају. С. Ј. и Ј. су од њих тражили да им тај новац уплате, јер су их они илегално пребацили из А. у ЦГ. Он је платио, тачније то је урадио његов брат, док се он налазио у том смештају, јер су њему С. Ј. и Ј. рекли да их неће пустити из смештаја док им породица не уплати… Пре него што је његов брат њима уплатио новац С. Ј. и Ј. су њега, као и његова два пријатеља, тукли на начин што су их ударали отвореним длановима у пределу лица, а такође су им и претили да ће их убити уколико њихове породице њима не плате…“.

Рекао је и да су били закључани и нису смели, нити могли, да изађу, иако су то тражили.

Објашњено је и да су им се кријумчари лажно представљали – као Ј. и С.Ј. али је полиција утврдила њихов идентитет.

Из закључаног подрума нису их пустили ни након што су породице миграната уплатиле тражени новац, већ су тражили још, “како би их ослободили”.

Није им помагало ни то што је један од миграната имао кључ од смештаја, јер се плашио батина ако откључа остале.

„То лице је било уплашено и није смело да им да кључ да изађу. Када је то лице које је имало кључ заспало, мигрант по имену У. је искористио његову непажњу, од њега узео кључ, отворио врата, побегао и обавестио полицију. То лице које је имало кључ је два пута уз помоћ тог кључа сам изашао из смештаја, и то на позив М. и А. Г. На њихов позив он је морао изаћи. Ј. је имао нож, док је С. Ј. имао пиштољ, а њих двојица су њему и његовим пријатељима З. и И. претили. Они су њима тројици претили пиштољем и ножем тако што су им рекли да уколико не уплате паре да ће им ножем одсећи ухо, а да ће их убити пиштољем“, испричао је тај, али и остали мигранти који су сведочили.

Истражитељима су рекли да су их отмичари претресли када су их довезли до смештаја и одузели им новац који су имали код себе.

Осим новца, одузели су им и телефоне и давали им их само како би породицама тражили новац.

Оштећени В. А. је, према списима, навео да су му тражили додатни новац и рекли “да их неће пуштити из смештаја док им породица не уплати”, те да су њега и пријатеље тукли “на начин што су их ударали отвореним длановима у пределу лица”.

У истом исказу се наводи и да су претње биле уз оружје: “Ј. је имао нож, док је С. Ј. имао пиштољ”, понављали су, тврди оштећени, претње кидањем ушију и убиством…

Сличне тврдње, према судским списима, изнио је и оштећени М. И. који је испричао да му је С. Ј. пријетио да ће их тући ако породице не уплате додатни новац, те да је имао пиштољ и говорио да ће их “тим пиштољем убити” уколико породице не уплате тражени износ. И њему су, наводи, претили “да ће му откинути уво”.

Трећи оштећени – З. У. – према одлуци суда, тврди да су их “неких пет дана… малтретирали”, ударали “затвореном и отвореном шаком”, да нису могли да излазе јер је стан “био закључан”, те да су од породица тражили новац “за њихову слободу”, уз претње да ће их “одвести у шуму и да ће да их убију”.

“А. Г. и Р. су им рекли да ако породице не плате да ће да их одведу у шуму и да ће их убити”, рекао је истражитељима З. У.

Оштећени М. А. рекао је истражитељима да је “нож који је био у рукама А. Г. био велик, дужине око 15-20 цм, док је пиштољ који је био у рукама Р. М. био црне боје”.

Апелациони суд у образложењу наводи и садржину службених забелешки Управе полиције, које помињу оперативне информације добијене преко апликације Воцап, координате локације и тврдње да су оштећени држани затворени “у подруму”.

У једној забелешци се наводи да су оштећенима показане фотографије осумњичених, након чега су реаговали “повицима” и помињали пиштољ речима “гун гун”, гестикулирајући рукама као да објашњавају да су били везани.

“Приликом преузимања жртава наведених кривичних дела истима је показана фотографија лица које је полицијским службеницима познато као С. Ј. (који се полицијским службеницима представио као М. Р.), фотографија У. А. и А. Г., те су исти физичком реакцијом, повицима и на енглеском језику, а којим се једна од жртава користила, саопштили да су то лица која су им изнудила новац, помињући такође том приликом пиштољ, речима ‘гун гун’ и гестикулирајући рукама држећи их у спојеном положају у покушају да објасне да су били везани, а реакција се посебно односила на С. Ј. и А. Г.”, пише у судским списима.

Суд подсећа да се у овој фази поступка докази цене само до нивоа основане сумње, уз поштовање претпоставке невиности, а да ће се питање да ли су окривљени заиста извршили кривично дело утврђивати у даљем току поступка.

Осим основане сумње, суд је оценио да и даље постоји законски основ за притвор – опасност од бекства.

Као разлоге наводи тежину кривичних дела и казне које се могу очекивати, али и личне околности окривљених – да су “без сталног запослења, неожењени, без деце, без пријављеног боравишта… као и чињеницу да су исти страни држављани”.

По оцени суда, те околности у својој укупности представљају околности које оправдавају бојазан од бекства и скривања.

Апелациони суд се осврнуо и на аргумент одбране окривљеног У. А. да су му одузете путне и идентификационе исправе, па да бекство није реално, али је тај навод оценио неоснованим, закључујући да се сврха обезбеђења присуства окривљених не може постићи блажим мерама.

Суд је констатовао да првостепеном одлуком окривљенима нису повређена права из Устава и Европске конвенције, те да остали наводи жалби нису од утицаја на другачију одлуку.

Ало.рс

1 thought on “КРИЈУМЧАРИ ДРЖАЛИ МИГРАНТЕ У ПОДРУМУ Тукли их и претили да ће им „откинути уши“ ако породице не плате откуп

  1. Типичан примјер црногорског чојства и јунаштва које је чојстевено и јунаштвено баш као
    и свих других људи на простору српских земаља. Са појавом Петара Првог П. Његоша је,
    почетком 19. вијека, дошло до каквог таквог реда када је он доласком из Русије донео помоћ
    у новцу да не помру од глади – ендемској појаву у Ц. гори, у то вријеме. Руси су на молбу
    П.П.П. Његоша, споразумом са Аустриским царем, отворили конзулат у Котору како би
    помагали Црногорцима, пребјеглим у Аустрију због турског зулума, могли бити од помоћи.
    Слично је помагала и Српска влада 1889.г. када је око 4 000 људи пребјегло у Србију због
    турских и арнаутских зулума.

Comments are closed.