Дигитални јуан – алтернатива систему SWIFT

Пројекат Renminbi Digital отвара нове могућности за обрачуне у спољној трговини

Кина је још пре десет година постала највећа светска економија ако се обим привреде мери бруто домаћим производом (БДП) на основу паритета куповне моћи националне валуте у односу на амерички долар. Према проценама Међународног монетарног фонда (ММФ), удео Кине у светском БДП-у прошле године износио је 19,31%, док су Сједињене Америчке Државе, које данас заузимају друго место, имале удео од 14,80%. Према прелиминарним проценама за 2025. годину, ова разлика ће се додатно повећати – 19,63% за Кину наспрам 14,65% за САД.

Истовремено, Кина јача и своје позиције у светској трговини. Године 2010. удео Кине у светском извозу износио је 10,4%. До 2020. порастао је на 14,5%, а до краја 2024. достигао је 15,1%. Очекује се да ће, упркос протекционистичким мерама 47. председника САД према кинеској роби, удео Кине у светском извозу током 2025. године чак и благо порасти.

Логично би било очекивати да се, заједно са економским јачањем Кине, учвршћују и позиције њене валуте – јуана. Међутим, званична статистика показује супротну слику. Систем међународних међубанкарских плаћања SWIFT, основан 1973. године, води месечну евиденцију трансакција по валутама. На крају 2025. године највећи удео и даље има амерички долар – 46,77%. Следе евро (23,83%), британска фунта (7,72%), јапански јен (3,57%), канадски долар (3,19%), док је кинески јуан са 2,94% тек на шестом месту, испред хонгконшког долара.

За поређење, крајем 2023. године удео јуана у SWIFT трансакцијама износио је 4,14%, што га је тада стављало на четврто место. За две године јуан је осетно ослабио и пао на шесту позицију. Док су долар и евро задржали релативно стабилне позиције, кинеска валута је формално изгубила значај у оквиру SWIFT система.

Објашњење ових промена лежи у чињеници да све већи број земаља ван „колективног Запада“ прелази на алтернативне механизме плаћања, заобилазећи SWIFT. Након увођења оштрих санкција Русији од фебруара 2022. године – укључујући искључивање руских банака из SWIFT-а, замрзавање средстава и забране кореспондентских рачуна – многе незападне земље почеле су да страхују од сличних, укључујући и секундарне санкције.

Зато су земље ван западног блока, које Русија у званичним документима назива „пријатељским“, све више прелазиле на директне обрачуне у националним валутама. Почетком новембра 2025. године Русија и Кина су практично у потпуности прешле на међусобна плаћања у рубљама и јуанима – удео националних валута достигао је 99,1%. Русија и Индија већ обављају око 90% трговинских плаћања у националним валутама, док се више од половине трговине Русије и Турске реализује у рубљама и турским лирама.

Ове трансакције обезбеђују се преко алтернативних система плаћања. У Русији то је СПФС (Систем преноса финансијских порука), који је покренут још средином прошле деценије и до краја 2024. године окупио 584 организације. Систем је повезан са индијским SFMS-ом, кинеским CIPS-ом (који већ користи више од 1.200 финансијских институција из 103 земље), иранским SEPAM-ом, а од 2025. године и са кинеским CNAPS-ом.

Све ово указује да незападне земље све активније користе националне валуте не само у трговини са Русијом, већ и у међусобним обрачунима. Највећу активност показује управо Кина, која још од 2009. године систематски ради на смањењу зависности од долара. Према подацима Bloomberg-а, у 2023. години јуан је престигао долар у кинеским прекограничним плаћањима, а до августа 2024. године његов удео је порастао на 53%.

Све више тих трансакција одвија се ван SWIFT-а. У перспективи, овај систем за Кину и њене партнере може постати потпуно сувишан, јер Пекинг све више рачуна на дигитални јуан.

Развој дигиталног јуана траје више од десет година. Док је у почетку био замишљен као средство плаћања за унутрашње тржиште, последњих година нагласак се помера ка његовој употреби у међународним трансакцијама. Кина је већ укључена у међународни пројекат mBridge, заједно са Саудијском Арабијом, Тајландом, УАЕ и Хонгконгом, који омогућава трансгранична плаћања дигиталним валутама централних банака у реалном времену.

Поред тога, Пекинг покреће још амбициознији пројекат – Renminbi Digital (Дигитални јуан). Циљ је омогућавање међудржавних плаћања у дигиталним јуанима (e-CNY) без међународних банкарских посредника. Брзина трансакција износи свега 7 секунди, док се трошкови смањују за чак 98% у односу на SWIFT, где плаћања трају од 3 до 5 дана.

Према доступним информацијама, укупан обим међународних плаћања путем дигиталног јуана већ је премашио 1,2 билиона долара, а систем тренутно обухвата до 38% светске трговине. Британски The Economist ово је назвао „првом битком за Бретон-Вудс 2.0“.

Руски привредник и јавни функционер Борис Титов оценио је Renminbi Digital као „тиху револуцију“ – сопствену кинеску алтернативу SWIFT-у. Према подацима Министарства трговине Кине, до почетка 2026. године систем ће користити или тестирати више од 30 земаља, укључујући Русију, Казахстан, Белорусију, Турску и Мађарску.

За руске компаније, Renminbi Digital отвара нове могућности у спољној трговини. Пројекат је у фази интеграције са банкама и платним системима, а више логистичких и трговинских фирми већ је успешно спровело пробне трансакције. Очекује се да ће током наредне године обим плаћања путем дигиталног јуана нагло порасти.

В.Т./Васељенска