У Чернобиљу откривено биће које се „храни“ радијацијом: преживљава тамо где је све нестало

Гљива из зоне искључења користи радијацију као извор енергије — Forbes

Наука

Чернобиљска зона искључења и данас се сматра једним од најопаснијих места на планети. Ипак, управо тамо научници су открили живи организам за који смртоносна радијација није претња, већ — извор енергије. Ово откриће тера научнике да изнова преиспитају границе издржљивости живота, преноси Forbes.

Живот тамо где радијација убија

Експлозија реактора број 4 у Чернобиљској нуклеарној електрани, 26. априла 1986. године, довела је до највеће нуклеарне катастрофе у историји. И више од три деценије касније, ниво зрачења у непосредној близини реактора остаје смртоносан за већину живих бића.

Зато је откриће организма који не само да преживљава, већ се и активно развија у таквим условима — изузетно. На зидовима оштећеног реактора научници су идентификовали микроскопску гљиву Cladosporium sphaerospermum.

Гљива која „једе“ радијацију

Истраживање објављено у научном часопису Nature још 2008. године показало је да ова гљива припада такозваним радиотрофним гљивама. То значи да она користи јонизујуће зрачење као извор енергије за свој раст.

Овај механизам се често пореди са фотосинтезом код биљака. Док биљке сунчеву светлост претварају у енергију, ова гљива користи радијацију. Кључну улогу у том процесу има меланин — пигмент познат људима по боји коже и косе.

Улога меланина у преживљавању

Меланин у ћелијама гљиве има више функција. Он апсорбује јонизујуће зрачење и, према подацима научника, омогућава његову трансформацију у хемијску енергију неопходну за раст. Због тога гљива има тамну боју и посебно добро успева у радиоактивној средини.

Cladosporium sphaerospermum није једина радиотрофна гљива. У ову групу спадају и Wangiella dermatitis и Cryptococcus neoformans, али је „чернобиљска“ врста постала најпознатија управо због места на ком је откривена.

Од зоне искључења до свемира

Необична својства ове гљиве привукла су пажњу научника и ван оквира екологије. Cladosporium sphaerospermum већ је тестиран у свемирским условима, укључујући експерименте на Међународној свемирској станици.

Разматра се и његова потенцијална примена у будућим мисијама на Месец и Марс. Теоретски, овакве гљиве могле би да послуже као биолошки штитови који апсорбују космичку радијацију и штите људе и опрему, уз знатно мање трошкове него класични материјали.

Ограничења и стварност

Упркос сензационалним могућностима, ова гљива не „чисти“ радијацију у уобичајеном смислу. Према проценама научника, чак и уз њено присуство, природно смањење радиоактивности у Чернобиљској зони трајаће десетине хиљада година.

Ипак, само постојање оваквог организма значајно проширује наше разумевање начина на који живот може да се прилагоди условима који су се до недавно сматрали потпуно негостољубивим.

Најчешћа питања о „чернобиљским“ гљивама

Шта ова гљива заправо „једе“?

Користи јонизујуће зрачење као извор енергије за раст.

Да ли је опасна за људе?

У нормалним условима није, али свака примена захтева строг лабораторијски надзор.

Може ли да очисти Чернобиљ од радијације?

Не. Тај процес би природним путем трајао изузетно дуго.

Зашто се проучава за свемирске мисије?

Због способности да апсорбује радијацију и преживи у екстремним условима.

В.Т./Васељенска