Велики српски песник, сликар, приповедач и драмски писац Ђура Јакшић
(фото:Википедија)
Рођен је 1832. године у Српској Црњи, у свештеничкој породици. Уочи револуционарне 1848. године био је студент уметничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство код Константина Данила, чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја општа знања.
У револуцији 1848-1849, иако шеснаестогодишњак, учествује као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо.“
Гоњен немаштином прихвата се разних послова стално мењајући место боравка, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се креће у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем.
Још дуго му је живот био обележен сталним мењањем места боравка, да би се крајем 1857. настанио у Србији где ради као сеоски учитељ и као гимназијски учитељ сликања. У то време борави и у манастиру Враћевшница где црта неколико историјских портрета које поклања манастиру.
Ђура Јакшић је био истакнути родољуб што је представио низом својих песама међу којима је најрепрезентативнија песма ,,Отаџбина“. „Отаџбина“ је искрен, снажно интониран и надахнут израз родољубља и антитурског расположења уочи рата са Турском 1876. године. Њен постанак и својеврсну поетску снагу узроковале су прилике и догађаји у контексту мучног и тешког живота народа под Турцима, као и пораст општенародног незадовољства и отпора. У ,,Отаџбини“ је основна родољубива мисао спремност и решеност народа да се бори, да одбије сваку најезду непријатеља, да сачува слободу сваког камена и сваке стопе земље.
Катера.Њуз
