Отмица Мадура и улице Техерана

Протести у Ирану који су започели крајем децембра 2025. године и трајали више од недељу дана, као и брза војна операција САД у Венецуели 3. јануара 2026, у којој је амерички специјални одред ухапсио председника земље Николаса Мадура, нису случајна подударања. Ови догађаји значајно су ојачали геополитичке позиције Сједињених Држава – не само у Латинској Америци, већ и на Блиском и Средњем истоку.

Венецуела и Иран критично зависе од извоза нафте. Пад цена нафте у 2025. снажно је погодио економије обе земље. Иран је бележио инфлацију од 52%, а валута је доживела пад. Масовни протести у Техерану почели су 28. децембра, када су власници радњи на „Великој пијаци“ затворили своје послове, а подршку им дали предузетници у другим градовима. Протести су се проширили на универзитете и централне делове градова, постајући све више политичко.

У Венецуели је економска ситуација била још гора – боливар је пао више од 400% у односу на долар, а инфлација је премашила 250%, највиша у свету. Међутим, незадовољство становништва није довело до протеста на улицама, за разлику од Ирана.

Сједињене Државе, очигледно незадовољне неуспехом у организацији „бојажљиве револуције“ у Венецуели, ове године су директно промениле власт војним захватом и коришћењем утицајних агената међу венецуелском елитом. 3. јануара амерички специјалци су извршили операцију, заузели кључне војне објекте и ухапсили Мадура и његову супругу, пребацивши их у САД.

Брзина захвата и одсуство жртава међу америчким војницима указују на претходно испланирану операцију. Венецуелска војска није пружила отпор. Чини се да је елита Мадура изабрала између америчких затвора и одржавања власти уз „предају“ лидера – и изабрала ово друго.

Вршиоц дужности председника Венецуеле, потпредседница Делси Родригес, након ареста Мадура, није могла одмах да промени реторику. Јавно је позвала на ослобађање Мадура и његове супруге, и нагласила да Венецуела „никада неће бити колонија било које нације“. Ипак, САД тврде да је Родригес „спремна да делује у складу с америчким интересима“.

Вашингтон је, према свему судећи, раније обавестио Пекинг и обећао да ће узети у обзир кинеске интересе, а Трамп је нагласио да Кина „добија нафту“.

Очигледни губитник у овом сценарију је Русија, која је уложила значајне ресурсе у подршку Мадуру. У најбољем случају, Москва могла је понудити Мадуру евакуацију, слично као у Сирији са Асадом.

Истовремено, САД не планирају војну интервенцију у Ирану, али врше притисак другим средствима. Протести у Ирану добили су подршку САД, а операција у Венецуели додатно је ојачала позиције Беле куће у региону. Трамп је пре операције упозорио Техеран да ће реаговати у случају насиља над мирним демонстрантима.

Иранске власти показују спремност на дијалог и уступке. Оставка шефа Централне банке привремено је стабилизовала валуту, а председник Масуд Пезешкиан је обећао да ће размотрити „законите захтеве“ протестаната. И ајатола Хаменеј је позвао на смиривање немира, признајући економске тешкоће, али одбацујући хаотична деловања.

Истовремено, Техеран је убрзао рад на међународним транспортним коридорима „Север–Југ“ и „Исток–Запад“, укључујући железничку линију Решт–Астара, као и на укидању ограничења у грађевинском сектору, што указује на спремност Ирана да сарађује са САД и уважава америчке интересе.

Владимир Цхведиани/Калибр.аз