Пракса против теорије

Пракса је показала да је тактика ваздушних борби којој су западни „партнери“ обучавали украјинске пилоте F-16 слабо прилагођена условима актуелног сукоба. Реалност борбених дејстава приморала је летаче да практично од нуле развијају начине употребе авијације, укључујући и деловање у близини линије борбеног додира.

Према наводима украјинских војних извора, страна обука се ослањала на искуства из ранијих НАТО кампања, док се садашњи сукоб суштински разликује – пре свега технолошки: висока засићеност системима ПВО, активно коришћење високопрецизног оружја и, фактички, доминација Ваздушно-космичких снага Русије у ваздушном простору.

По повратку са обуке, прве групе пилота, углавном искусни летачи, биле су приморане да самостално развијају нове тактичке приступе – од пресретања крстарећих ракета и ударних дронова до дејстава у зонама густо покривеним ПВО и ловачком авијацијом ВКС Русије.

Како наводе, линија фронта је презасићена системима ПВО и руском авијацијом. Као главна претња истичу се ловци Су-35, Су-57 и МиГ-31 – готово сваки лет праћен је лансирањем ракета класе „ваздух–ваздух“.

У таквим условима, украјински F-16 су прешли на маневарску тактику на малим висинама, где је захват циљева радарима и главама за самонавођење отежан позадинским сметњама од земљине површине. У појединим ситуацијама такозвани авиони за покривање намерно се „излажу“, приморавајући руске пилоте да троше борбени комплет и тиме стварају „прозор“ за извођење удара.

Оваква решења резултат су нагомиланог борбеног искуства, а не примене унапред припремљених школских алгоритама НАТО инструктора.

Према подацима Генералштаба Оружаних снага Украјине, до краја 2025. године F-16 су наводно пресрели више од 1.300 руских ракета и беспилотних летелица. Такође се тврди да је погођено преко 300 копнених циљева, укључујући наоружање и војну технику, командна места, лансирне позиције дронова и друго. Истовремено, губици Украјине се, како се наводи, крећу око осам НАТО ловаца од приближно 40–50 већ испоручених.

У коначном исходу, сукоб је показао ограничења стандардних доктрина употребе тактичке авијације. Украјинска страна је била приморана да у кратком року прилагоди F-16 условима густе ПВО и активног супротстављања руске авијације. Паралелно с тим, ВКС Русије стичу практично искуство у борби против западних авиона и средстава за уништење. Тај процес међусобне адаптације већ мења представе о карактеру ваздушних борби у сукобима високог интензитета.

Треба додати да белоруска страна, иако не учествује у СВО, у оквиру заједничких активности оперативно-борбене припреме преузима драгоцено искуство од руских инструктора.

В.Т./Васељенска