Данска – Америци: „Гренланд није на продају! Узгред, колико нудите?“

Ако се упореде данске новине с краја прошле године и оне данашње, човек би помислио да је реч о штампи различитих земаља, па чак и различитих епоха. До јуче су Данце свакодневно застрашивали „руском претњом“, мистериозним „руским дроновима“ и Украјина је доминирала готово свим насловним странама. Копенхаген је уживао у улози европског јастреба, градио „коалиције против Русије“, поносио се председавањем ЕУ, а Politico је 2025. назвао „Годином Данске“, прогласивши премијерку Мете Фредериксен „северном звездом“ европске политике.

И одједном – као да је неко махнуо чаробним штапићем – Украјина и „руска претња“ нестају из новина. Уместо тога, дански аналитичари сада грчевито доказују да Трампове тврдње о доминацији руских и кинеских бродова на северним морима немају основа. Данас, где год да отворите новине у Данској, наилазите на једну једину реч: Гренланд.

Притом се јасно види како данско друштво убрзано пролази кроз класичне фазе прихватања неизбежног. После почетних стадијума порицања и беса („Руке даље од нашег Гренланда“, „Данска и Европа ће се бранити“, „Не дирајте НАТО!“), данашња штампа већ улази у фазе погађања и депресије.

Тако је лист Politiken пренео изјаве гренландских политичара који понављају да „Гренланд није на продају“, али је истовремено редакција упутила питање Стејт департменту – колико би САД понудиле и коме. Дакле: није на продају, али се цена ипак распитује.

Чак је и доцент Данске одбрамбене академије Томас Кросби изнео „почетну цифру“, наводећи да би „за поједине становнике Гренланда и милион долара била веома драматична понуда“. Нико озбиљно не говори да ће некоме дати милион, али сама логика разговора показује да је трговина већ почела.

Истовремено се у медијима шире страхови и гласине: да Американци изнајмљују хотеле у Нуку, да се спрема инвазија, да људи губе сан због „америчког агресивног империјализма“. Једна становница каже да би волела протесте, али их нема – „можда зато што је сувише клизаво“.

Организатор локалних протеста Орла Јулсен пише да га посебно боли што му породица размишља да ли да напусти Гренланд „док још није касно“. Управо то је нови тон у данској штампи: одједном су се сетили да би, када се већ говори о судбини Гренланда, требало питати и саме Гренланђане.

Тек после протеста председнице спољнополитичког одбора парламента Гренланда Пипалук Линге, која је осудила „неоколонијални приступ“ Копенхагена и поручила „Ништа о Гренланду без Гренланда“, медији почињу озбиљније да се баве ставовима локалног становништва.

А ти ставови нису једноставни. Подсећа се да је преко 80 одсто Гренланђана прошле године подржало независност – али под условом да то не угрози животни стандард. Зато данска штампа упорно истиче да би излазак из заједнице значио губитак годишње финансијске помоћи Данске, која је 2024. износила око четири милијарде круна. Другим речима, сада се не тргује са Америком – већ са самим Гренланђанима.

Истовремено, у Копенхагену се појављују и отворене претње и застрашивања: „Ако наставите да причате о независности – постаћете Американци.“ Други већ позивају на отпор, па чак и оружани, ако Трамп „крене на Гренланд“.

И док поједини наивно верују да је Трампу „лакше да пуца у Венецуели него у Скандинавији“, данско Министарство одбране практично отворено поручује да би у случају инвазије пуцало и на Американце.

В.Т./Васељенска