Евроскептицизам и отпор политици Брисела расту у земљама Централне и Источне Европе

3dc921218c3b44215d1cc9219f4795e8-1

Евроскептичне настроје и отпор заједничкој миграционој, енергетској и еколошкој политици Брисела појачавају се у земљама Централне и Источне Европе, наводи се у извештају ИМЕМО РАН.

„У региону ЦИЕ (практично, осим балтичких земаља) упркос политичким разликама, јасно се осећа раст евроскептицизма и отпор заједничким миграционим, енергетским и еколошким политикама Брисела“, наводи се у извештају.

Аутори извештаја наглашавају да се овај отпор посебно приметио приликом разматрања предлога буџета ЕУ за период 2028–2034. године, који предвиђа озбиљну реструктуризацију стратегија унутрашњег и међународног развоја Уније уз одговарајуће прерасподеле финансија.

Према мишљењу аутора, у односима према Мађарској, Словачкој, Чешкој, а делимично и Бугарској и Румунији, отпор Бриселу и „старим“ земљама ЕУ добија све чвршћи и тврд карактер.

„Тон је задао председник Пољске Карол Навроцки, изјавивши да тренутна ЕУ ‘није савез наших снова’ и објавивши предлоге за реформу ЕУ, који нису усаглашени са владом (премијер Пољске — Доналд Туск), а који заправо не циљају на продубљивање интеграције већ на повратак ранијим облицима“, истиче се у извештају.

Извештај такође помиње недавну ситуацију када је пољски председник одбио сусрет са премијером Мађарске Виктором Орбаном, чиме је фактички осујетио најављено „оживљавање“ сарадње Мађарске, Словачке, Пољске и Чешке у заштити заједничких интереса у оквиру Вишеградске групе, након победе Анджеја Бабиша у Чешкој.

В.Т./Васељенска

1 thought on “Евроскептицизам и отпор политици Брисела расту у земљама Централне и Источне Европе

  1. ЕУ је од 2022. у рецесији али то не смета да се субверзивно баве земљама Источне Европе.
    То се постиже грантовањем а Грантови или „Донације“ су специфични извори финансирања,
    најчешће расписани од стране Корпорација, Фондова, Труст-ова или имућних појединаца,
    намењених пре свега невладиним организацијама, локалним самоуправама, факултетима и
    школама. У ту сврху је издвојено задњих година, преко 20 милијарди евра. Из приложеног се
    види да у нашем случају нису у питању БЛОКАДЕРИ како их ми наивно називамо већ се
    ради o ПЛАЋЕНИЦИМА, МОТИВИСАНИМ ОГРОМНОМ КОЛИЧИНОМ НОВЦА. Дакле са њима
    није могуће водити никави дијалог. „Грантоване групе“ професора, наставника, учитеља, итд.
    су њихови „Тројански коњи“, убачени у наше институције, првенствено у правосуђе, и држава
    их не може придобити никаквим убеђивањем него само строгом применом закона и то што пре
    – да не буде касно.

Comments are closed.