Венецуела: Трамп у улози Остапа Бендера

Митски „Картел сунца“ као „Савез мача и плуга“
Тешко је, наравно, замислити америчког председника Доналда Трампа у лику преваранта Остапа Бендера из романа „Дванаест столица“ Иљфа и Петрова. Ипак, то поређење се само намеће. Као што је Бендер замајавао „пикејне прслуке“ измишљеним „Савезом мача и плуга“, тако је и Трамп годинама плашио свет наводно постојећим венецуеланским „Картелом сунца“.
Не само да је плашио, већ је отишао толико далеко да је наредио хапшење председника Венецуеле Николаса Мадура, оптужујући га да предводи тај тобоже опасни наркокартел.
„Мадуро је лично руководио бруталним картелом познатим као ’Картел сунца’. Он је нашу земљу преплавио смртоносним отровом одговорним за смрт небројених Американаца“, изјавио је Трамп у Белој кући.
Министарство финансија САД је у јулу, у складу са том политиком, формално прогласило „Cartel de los Soles“ глобалном терористичком организацијом. Влада Венецуеле је то одмах одбацила као „апсурдну измишљотину“.
У званичном саопштењу Каракас је навео да се ради о „гнусној лажи чији је циљ оправдавање незаконите интервенције и класичног америчког сценарија промене режима“.
Међутим, чак су и бројни амерички медији и аналитичари раније указивали да такав картел у стварности не постоји. New York Times је још прошле године писао да „Картел сунца“ није организација у правом смислу речи, већ новинарски израз из 1990-их који се користи за поједине корумпиране војне кругове у Венецуели. Назив је настао по симболу сунца који венецуелански генерали носе на униформи, слично звездама код америчких генерала.
Овај „картел“ се, иначе, никада не помиње ни у годишњим извештајима америчке Управе за борбу против дроге (DEA), нити у светским извештајима Канцеларије УН за дрогу и криминал.
„Не постоји никакав ’Картел сунца’ као организација. То је новинарска етикета, ништа више“, изјавио је за CNN аналитичар Међународне кризне групе Фил Гансон.
И CNN је у новембру објавио да се оптужбе Трампове администрације заснивају на непровереним и сумњивим обавештајним подацима који „не издржавају проверу шире обавештајне заједнице“.
Бивши правник Стејт департмента Брајан Финукејн оценио је да се борба против „тероризма“ у овом случају користи као димна завеса за прави циљ – рушење Мадурове власти.
Истовремено, поједини независни истраживачи и портал Grayzone тврде да је неформална мрежа корумпираних војних структура, која се касније у медијима прозвала „Картел сунца“, настала још 1980-их и 1990-их уз учешће ЦИА, у време проамеричких влада у Каракасу.
Бивши припадник америчких специјалних јединица и плаћеник Џордан Гудро изјавио је да је ту мрежу створила ЦИА и да она никада није себе називала „картелом“. Према његовим речима, повезаност америчких служби са наркотрафиком у региону „добро је документована“.
Стални представник Русије при УН Василиј Небензја изјавио је у Савету безбедности да САД у Карибском басену воде „отворену кампању политичког, војног и психолошког притиска“ на Венецуелу и да је прича о „Картелу сунца“ мит без икаквог утемељења.
Он је подсетио да УН не сматрају Венецуелу главним центром наркотрафика и да се ни у званичним извештајима САД не помиње постојање таквог картела.
И ту се круг затвара, поново код Остапа Бендера. Као што је у роману успео да неко време продаје причу о непостојећем „Савезу мача и плуга“, тако је и Трамп, машући фантомским „Картелом сунца“, успео да оправда хапшење председника једне суверене државе.
Али остаје кључно питање: ако картел заиста не постоји – за шта ће онда Мадуро бити суђен?
В.Т./Васељенска

У Библији пише да је све што се данас дешава у свету, већ виђено. Оно што је Трамп
урадио, урадио је пре њега Наполеон; претеча Хитлера. После Француске револуције
у земљи је владала немаштина и глад када се појавио се човек, корзиканац у Паризу,
који може да промени стање тако што ће повести рат са богатом и житородном Италиојом.
На питање како ће осиромашена војска кренути у рат и под којом мотивацијом, Наполеон
је лаконски одговорио да ће објаснити Италијанима да се бори за њихова људсјка права
а трошкове за војску ће добити „реквизицијом“ од становништва, дакле одузимањем потребних
ресурса за војску а за узврат ће (опљачакани) примити написмену гаранцију да ће добити
новац са каматом, после рата. Како све ово познсто звучи…