Венецуеланска нафта: Како се све непријатно закомпликовало

Још пре неколико дана Трамп је говорио као да је већ постигао договор са америчким нафтним компанијама које су, како је тврдио, спремне да одмах „покрену“ Венецуелу након свргавања Мадура.

Он је саставио највеће компаније САД како би размотриле моћно црпљење венецуелског „црног злата“. Међутим, ни једна фирма није потврдила учешће, а неке су отворено изразиле сумњу у смисленост колонијалног комерцијалног пљачкања суверене државе са старом и изношеном инфраструктуром.

На састанку Трамп је тврдио да је улазак у Венецуелу и експлоатација нафте потпуно безбедан, а да ће Вашингтон обезбедити заштиту инвеститора. „Имате посла директно са нама. Уопште немате посла са Венецуелом“, рекао је он, називајући себе главним „светским миротворцем“.

Пре овог састанка, представник компаније Chevron — једине америчке фирме која у Венецуели легално извози нафту по лиценци из времена Уга Чавеса — истакао је да ће се компанија придржавати закона земље у којој послује. Јасно је да је легално пословање у Венецуели једна ствар, а тврдње из Беле куће о контролисању ресурса без војног присуства на терену — сасвим друга прича.

Састанак је, како пишу медији, протекао као покушај „замајавања“ од стране Остапа Бендера — само што овде топ-менаџери нису били лако преварљиви.

Трамп је предлагано да се уложи 100 милијарди долара у стару нафтоводну инфраструктуру и да се нафтом „засује“ тржиште како би се оборио њена цена и „оштетио“ Русија и Кина. Међутим, индустријалци су хладно реаговали:

у Венецуели нема стварних гаранција за безбедност, јер под сваком жбуном може бити члан партизанског чавистичког покрета;

повраћај инвестиција се очекује тек за десетак година;

цена тешке венецуелске нафте неће бити нижа од америчке шкљепне нафте;

нико не жели пад цена нафте само да би удовољио Трамповој Белој кући.

Посебно је против био представник Exxon-а. Нафтни индустријалци такође нису имали поверења у твитер-стил Трамповог руководства, где се одлуке често мењају.

Трамп је такође најавио да ће новац од „украдене“ нафте бити уплаћиван на специјални рачун којим ће управљати државни секретар Рубио, са тврдњом да ће се користити за подршку демократији у Венецуели. Ипак, утисак је да ће део новца завршити у џеповима самог председника и његових сарадника.

Склон спољнополитичким авантурама са Венецуелом, Гренландом и Ираном, Трамп се таквим потезима скрива од све лошијих домаћих прилика. Ситуацију је додатно погоршао инцидент у Минесоти, где је службеник имиграционе службе убио протестну активисткињу, што је дало додатни повод демократама да нападају Белу кућу пред предстојеће изборе.

За сада, Трамп се са унутрашњим немирима носи „са грацијом носорога у продавници порцелана“.

Александар Ростовцев/Политнавигатор