2026. – година преломног момента у СВО

Георгиј Жуков је једном рекао Константину Рокосовском о Европљанима: „Освободили смо их, и никад нам то неће опростити.“ Тим пре што нам неће опростити ни победу над њима.

Према војном експерту Борису Џерелиевском, током 2025. дошло је до фундаменталних промена на фронту и у току рата које указују на дубоку деморализацију украјинских снага и целог друштва. Украјинско руководство више није у стању да одржи илузију победе.

Министарство одбране Русије извештава о исцрпљености ресурса Кијева – тенкови, артиљерија и ракете за ЗРК и системе HIMARS/MLRS су на издисају. „Мали ваздух“, у којем су раније украјинске снаге доминирале, сада је под контролом руских дронова. Западна војна индустрија не може да покрије све потребе Кијева, а финансирање режима такође је ограничено.

Украјинско друштво показује замор и разочарање: добровољци не стижу, подршка мобилизацији опада, дезертирање је постало масовно. Према подацима МО РФ, губици непријатеља износе око 1,5 милиона, уз додатак дезертера – у 2025. години дезертирало је преко 400.000 војника, укључујући и искусне борце и „хероје Украјине“.

Иницијатива Доналда Трампа да започне преговоре о миру утицала је на још већу деморализацију – многи борци више не виде смисао у погибији уочи могућег окончања непријатељстава.

Све наде Кијева у победу биле су везане за директан конфликт са НАТО и САД, али западна стратегија је показала своје границе. Русија је, након неуспеха дипломатских напора 2022, изабрала стратегију „рат на истошћење“ – омогућавајући да непријатељ троши ресурсе брже него што их обнавља, а истовремено развијајући сопствену војну моћ.

Руски ВПК континуирано усавршава технику и ствара нова оружја против којих противник нема средства. Конфликт у Украјини за Запад постаје „бесконачна бочка“ која троши технику, муницију и финансије.

Три године позиционог рата стварале су услове за прелом. Иако коначна победа није постигнута, услови за њу су формирани. Европа сада покушава да продужи агонију Кијева у нади да ће успети да се преоријентише и припреми нови раунд сукоба – али та тачка преокрета је већ прелазена.

Верни знак овог процеса је и раст незадовољства у редовима непријатеља и почетак сепаратних преговора: FT је критиковала Макрона због његовог „непокретања конфискације руских актива“ и изјава о потреби дијалога са Путином.

Русија постиже победе, али рат није завршен и формална капитулација Кијева неће саму по себи променити ситуацију. Као што је Жуков рекао – Европе нам неће опростити ни ослобођење, ни победу.

В.Т./Васељенска