Милионски донаторски токови без јавног биланса: шта је стварни учинак Грађанских иницијатива на европском путу Србије?

Према доступним подацима, приходи Грађанских иницијатива у последњих пет година износили су: 2020. године – 76,4 милиона динара; 2021. године – 159,3 милиона; 2022. године – 146,3 милиона; 2023. године – 95,4 милиона и 2024. године – 116,4 милиона динара. У просеку, реч је о износу од око милион евра годишње.

Иако се у јавности представљају као истрајни борци за демократију, европске вредности, транспарентност и активно грађанско друштво, финансијски извештаји Грађанских иницијатива указују на сасвим другачију слику – организације која већ три деценије функционише на основу обилних донаторских средстава, без јасно мерљивих и друштвено препознатљивих резултата од користи за државу и грађане.

Донатори од амбасада до кладионице

Према јавно доступним подацима, приходи Грађанских иницијатива у последњих пет година износили су: 2020. године 76,4 милиона динара, 2021. чак 159,3 милиона, 2022. године 146,3 милиона, 2023. године 95,4 милиона и 2024. године 116,4 милиона динара. У просеку – око милион евра годишње.

Листа донатора обухвата стране амбасаде (САД, Велика Британија, Холандија, Норвешка), институције Европске уније, USAID, NED, ОЕБС, Савет Европе, UNDP, UNICEF, Светску банку, Фондацију за отворено друштво, Фридом хаус, али и државне органе Републике Србије, министарства, владине канцеларије и локалне самоуправе. Посебан куриозитет представља донација кладионице „Сокер бет“, на коју је указао и председник Србије као пример апсурда у финансирању такозваног цивилног сектора.

Тишина на питања о резултатима

И поред обимних финансијских средстава и вишегодишњег деловања, остаје нејасно шта су конкретни и трајни ефекти ових пројеката. На бројна питања која су медији упутили Грађанским иницијативама – о начину мерења успеха, о три јасна и мерљива доприноса европским интеграцијама Србије, о нескладу између декларативних европских вредности и праксе сталног јавног делегитимизовања институција, као и о томе да ли је иједан пројекат обустављен због недостатка резултата – одговора није било.

Списак пројеката показује понављање истих тема и наратива: „Зaједно за грађанско друштво“, борба против такозваних SLAPP тужби, „Од маргине ка центру“, „Сuoчавање с прошлошћу – нове генерације“, фестивал „Мирдита, добар дан“, медијска „склоништа“, регионалне мреже и хабови, као и рад Кровне организације младих Србије (KOMS), чије је присуство у јавности углавном сведено на критике државе и институција.

Европске вредности на папиру, политичка пракса у стварности

Иако се у документима и наступима залажу за европски пут Србије, у пракси Грађанске иницијативе делују кроз континуирано оспоравање легитимитета институција, политичко сврставање, јавну агитацију и међународну кампању против сопствене државе. Остаје отворено питање да ли се таквим приступом заиста унапређује европски процес или се он свесно успорава.

Посебно је спорна област пројеката „суочавања с прошлошћу“ и регионалних иницијатива. После три деценије и милиона уложених евра, тешко је уочити да ли је друштво помиреније, да ли су тензије смањене или је, напротив, одржавање сталног конфликта предуслов за опстанак оваквих пројеката и наставак донаторског финансирања.

Питање одговорности без одговора

Кључно питање остаје без одговора: ко процењује успех ових пројеката, ко утврђује да ли су циљеви испуњени и да ли ико сноси одговорност када резултати изостају? Уместо транспарентних извештаја о ефектима уложеног новца, јавност добија политичке поруке, агитацију и сврставање у политичке блокове.

Све то оставља утисак да Грађанске иницијативе одавно не делују као класична невладина организација, већ као структура која цивилни сектор користи као оквир, донаторска средства као ресурс, европске вредности као покриће, а политички утицај као свој стварни циљ. У том процесу, европски пут Србије све више делује као колатерална штета једне дуготрајне и добро финансиране политичке агенде.

Курир