Дупли стандарди тужилаштва, опет: Зашто је Његош проблем, а пријетње нису

Црногорско тужилаштво наставља праксу фокусирања на тривијалне и симболичке „прекршаје“, док истовремено изостаје одлучна и системска борба против тешких кривичних дјела и бројних коруптивних афера које деценијама оптерећују црногорско друштво. Најновији примјер таквог селективног приступа јесте покретање прекршајног поступка против предсједника Општине Пљевља Дарија Вранеша – и то због цитирања Његоша.

Основно државно тужилаштво у Пљевљима поднијело је Суду за прекршаје у Бијелом Пољу захтјев за покретање прекршајног поступка против Вранеша, теретећи га за наводно вријеђање директорице Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) Милке Тадић-Мијовић путем коментара на друштвеној мрежи Инстаграм.

Према наводима тужилаштва, Вранеш је 4. децембра 2025. године, „као одговорно лице у органу локалне самоуправе“, коментаром на текст Тадић-Мијовић „узнемиравао оштећену“, чиме је, како се тврди, повриједио њено лично достојанство и створио понижавајуће и увредљиво окружење. Поступак је покренут по основу Закона о забрани дискриминације.

Међутим, суштинско питање које се овдје намеће није само да ли је коментар био примјерен, већ зашто је тужилаштво сматрало да управо овај случај заслужује хитан и енергичан институционални одговор, док бројне јавности познате афере, озбиљне сумње на злоупотребу службеног положаја и системску корупцију и даље остају без судског епилога.

Посебну димензију овом случају даје чињеница да се Вранешу фактички ставља на терет цитирање стихова Петра II Петровића Његоша – „Казуј бабо, јеси ли вјештица“ – што отвара простор за опасан преседан: да се књижевни и културни израз, дубоко укоријењен у националном и језичком насљеђу, третира као основ за прекршајни прогон.

Без умањивања права било кога да се осјети увријеђеним, остаје дилема да ли је овдје заиста ријеч о заштити личног достојанства или о институционалној преосјетљивости на политички и свјетоназорно неподобне изјаве. Тим прије што је Милка Тадић-Мијовић јавна личност, дугогодишња медијска активисткиња и оштра критичарка одређених политичких структура, што неминовно подразумијева виши праг јавне полемике и критике.

Умјесто да тужилаштво покаже исту ревност у процесуирању оних који су годинама пљачкали јавне ресурсе, урушавајући институције и повјерење грађана, јавност данас свједочи случају у којем се кривично-правни апарат активира због једног коментара и једног стиха.

Упоређење садржаја порука због којих институције реагују – или не реагују – показује забрињавајући несклад. Док је против предсједника Општине Пљевља покренут поступак због коментара на друштвеној мрежи који садржи цитат Његоша, без псовки, без пријетњи и без позива на насиље, у другом случају јавност је свједочила отвореним, вулгарним и пријетећим порукама које је новинар јавног сервиса РТЦГ-а јавно упутио главном и одговорном уреднику ИН4С-а. Формулације попут „пребио бих га сад. И сад и увијек“, уз низ тешких увреда и деградацију на личној и националној основи, представљају јасан примјер пријетње физичким насиљем и говора мржње. Ипак, упркос несумњивој тежини таквих порука и њиховој јавности, није познато да је тужилаштво показало ни приближно исту одлучност какву демонстрира у случају књижевног цитата. Тај дисбаланс тешко је објаснити правним стандардима – прије ће бити да је ријеч о селективном приступу и чудном избору институција да енергију усмјере на симболе и ријечи, а не на стварне пријетње и насиље.

ИН4С