„Немци су забринути“: порука Врховног тужилаштва уместо извештаја парламенту

Сусрет врховног јавног тужиоца Загорке Доловац са амбасадорком Немачке у Србији Анке Конрад, одржан на предлог Амбасаде Немачке у Србији, отворио је питање коме је Врховно јавно тужилаштво данас политички и институционално одговорно – домаћим органима или страним дипломатским адресама.

Како је саопштено из Врховног јавног тужилаштва, Доловац је немачку амбасадорку упознала са ставом Колегијума ВЈТ да је одлучивање о системским законима који уређују правосуђе „супротно редовној процедури“, уз оцену да се без јавне расправе и без потврде усклађености са тековинама Европска унија прави „негативан преседан“ и корак уназад у реформама.

Посебно је истакнута тврдња да би предложене измене закона „значајно урушиле“ уставно уређење, надлежности и рад јавног тужилаштва, као и да би довеле у питање резултате уставних реформи из 2022. године. У том контексту, Колегијум ВЈТ упозорава и на „јачање монократије главних јавних тужилаца“, што, по њиховом ставу, представља одустајање од савременог тужилаштва у складу са међународним стандардима.

Амбасадорка Конрад је, према истом саопштењу, изразила забринутост због могућег утицаја усвајања закона на испуњавање обавеза Србије у процесу придруживања ЕУ, посебно у оквиру поглавља 23 и 24.

Међутим, управо тај редослед корака изазива реакције у делу стручне и политичке јавности, док се врховни јавни тужилац одазива позиву стране амбасаде и пред њом износи оцене о унутрашњем законодавном процесу, истовремено се не одазива позиву Народна скупштина Републике Србије да поднесе извештај о раду. Поставља се питање институционалног приоритета и одговорности – да ли је примарни саговорник ВЈТ представничко тело грађана Србије или дипломатски представници страних држава.

Критичари указују да порука која се оваквим поступањем шаље јавности није правна, већ политичка. Уместо дијалога са Народном скупштином, грађанима се саопштава да су „Немци забринути“. У том светлу, сусрет у амбасади Немачке тумачи се као тражење спољне заштите и легитимације за унутрашњи институционални спор.

Суштинско питање остаје отворено, за кога врховни јавни тужилац ради и коме полаже рачуне – државним органима Републике Србије или страним факторима који, ма колико утицајни били, не могу заменити уставни поредак и институционалну одговорност према грађанима Србије.

Политика