Хроника Београда на Теразијама: Ајнштајн, Андрић и Хичкок међу легендарним гостима хотела „Москва“

photo_2026-01-18_17-41-50

На Теразијама, већ више од једног века, стоји зграда која је преживела империје, ратове и промене држава, а да није изгубила ни име ни намену. Хотел „Москва“ данас је један од ретких београдских објеката чија историја може да се чита као хроника самог града.

Хотел је подигнут 1906. године, у време када је Београд убрзано растао и тражио своје место међу европским престоницама. Грађен је као модеран, репрезентативан хотел, намењен путницима, дипломатама и пословним људима и фланерима.

Већ неколико година након изградње, хотел „Москва“ постао је једно од најживљих места у Београду. Ту су се састајали политичари, новинари, писци, уметници. Године 1908. хотел је свечано отворен у присуству краља Петра I Карађорђевића.

Троцки у Београду

Један од најпознатијих гостију хотела био је Лав Троцки, који је у „Москви“ боравио 1912. године, у време Балканских ратова. Као новинар и ратни дописник, из Београда је писао текстове у којима је описивао атмосферу града уочи и током рата.

У својим белешкама оставио је живописан опис Београда: празне радње, мобилисано становништво, прекинуте радове на улицама и гужву око самог хотела. У „Москви“ је становао, ручао у ресторану и, уз помоћ српских писаца и новинара, учио српски језик. Његови оштри текстови нису наишли на одобравање власти, па је већ 1913. године напустио Београд и хотел.

Хотел као место сусрета

Током деценија, кроз хотел „Москва“ прошли су бројни људи који су обележили 20. век. Међу њима су били Алберт Ајнштајн, Индира Ганди, Максим Горки, Иво Андрић, Јосип Броз Тито, Алфред Хичкок, Леонид Брежњев и многи други. Хотел је био место сусрета различитих светова, идеја и епоха – својеврсни мемоари Београда.

После Првог светског рата и великих политичких промена, хотел је наставио да ради без прекида. Током Другог светског рата зграда је остала сачувана, а након 1945. године хотел је национализован и постао државни, задржавши и име и функцију.

Од 1979. године хотел „Москва“ има статус споменика културе од великог значаја. Деведесетих година прошлог века прошao је кроз обимну реконструкцију, после које је усклађен са савременим стандардима, али без губитка препознатљивог изгледа и духа.

Данас је „Москва“ истовремено хотел, културно наслеђе и свакодневно место сусрета Београђана и гостију града. Њена историја није збир великих парола, већ низ конкретних људи, догађаја и времена кроз која је прошла. Управо зато је и даље жива – не као музеј, већ као део града који се мења, а памти.

Као што је Андрић у мостовима препознавао грађевине које трају зато што повезују људе, тако је и хотел „Москва“ кроз деценије повезивао епохе и личности које су кроз њега пролазиле. У том простору смењивале су се генерације, остављајући за собом трајно културно благо и сведочанство Београда као града са трајним местом у светској култури, док је хотел „Москва“ остао један од његових тихих и постојаних сведока.

2 thoughts on “Хроника Београда на Теразијама: Ајнштајн, Андрић и Хичкок међу легендарним гостима хотела „Москва“

  1. „Један од најпознатијих гостију хотела био је Лав Троцки. Његови оштри текстови нису
    наишли на одобравање власти, па је већ 1913. године морао, због лоших текстова, да
    напусти Београд“. Иста те године постао је Черчилов шпијун. Лав Давидович Троцки,
    право име Лев Давидович Бронштајн, био је руски револуционар јеврејског порекла и
    политичар који је имао истакнуту улогу у Октобарској револуцији и Црвеном терору
    који је одмах након револуције уследио. Био је један од главних организатора Црвене
    армије и истакнути члан Политбироа и ЦК. У Московским процесима је раскринакана
    „троцкистичка банда“ која је одговорна за „гладомор“ и терор над становништвом
    ради изазивања незадовољства. Процеси су били јавни и о томе сведочи амерички
    амбасадор Џ.Е. Дејвис. Западна пропганда је све то приписивала Стаљину.

  2. За време Енглеско – Бурских ратова цела Србија јe навијала за Буре (афричке Холанђане,
    насељенике). У енглеској пропаганди био је нарочито запажен Черчил, који је у то време
    био новинар. Војислав, Војин, Танкосић, познат као војвода Танкосић, био је мајор Српске
    краљевске војске, четнички војвода прослављен у ослобађању Македоније. Зарекао се
    једном у друштву да ако негде сретне Черчила да ће му опалити шамар. Стицајем околности,
    воз којим је путовао Черчил поквари се у Београду. Черчил је имао времана до поправке
    воза па је прошетао кроз Београд и сео у кафану код „Грчке краљице“. Неки Војинови
    пријатељи су га препознали и Војин је дошао и стварно опалио шамар Чечилу. Узгред, ЗАШТО
    је чувена кафана „Код Грчке краљице“ већ годинама затворена…..!?

Comments are closed.