Зашто је Исус из Назарета Христос: Спор дуг 2000 година

Древна пророчанства о Христу су се испунила. Анализирамо старозаветна пророчанства која указују на Исуса и „математику“ пророка Данила, који је предсказао годину Његове смрти.

Јевреји на основу пророчанстава Старог завета доказују да им Исус из Назарета не одговара. Међутим, за хришћане је корисно да знају зашто Јевреји греше.

Питање да ли је Исус из Назарета испунио сва пророчанства о Месији предмет је спора између хришћана и јевреја током целе историје хришћанске Цркве. Зашто Јевреји нису признали и упорно не признају Исуса као Христа?

Након што је Исус излечио узетог код овчије бање у Јерусалиму, дошло је до спора са јеврејским поглаварима. Била је субота, а они су тврдили да се чак ни добра дела не смеју чинити тог дана. Господ им је тада поручио: „Истражујте Писма… она сведоче о Мени“ (Јн. 5:39). Погледајмо та сведочанства.

Семе женино

Бог приликом изгона Адама и Еве из раја даје обећање о „семену женином“, тј. Спаситељу који ће се родити од Деве без учешћа мужа: „Метнућу непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“ (Пост. 3:15). Касније ће пророк Исаија то поновити: „Ето, девојка ће затруднети и родиће сина, и надеће му име Емануило“ (Ис. 7:14).

Скиптар Јудин

Стари завет указује на конкретну историјску околност: „Палица се владалачка неће одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи“ (Пост. 49:10). То значи да ће се Месија родити када над Јудејом завлада туђинац. Исус се родио за време Ирода I Великог, који није био Јеврејин већ Идумејац.

Старозаветни јеванђелиста

Пророк Исаија је толико детаљно описао Исусов живот да га хришћани зову „старозаветним јеванђелистом“. Он је описао проповед Јована Крститеља, Христово рођење, страдање и васкрсење. „Он болести наше носи и немоћи наше узе на се… Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо“ (Ис. 53:4-5). Исаија помиње и да ће бити погребен код богатога, иако му је гроб био одређен са злочинцима.

Математика пророка Данила

У 9. поглављу књиге пророка Данила постоји тачно хронолошко указање. Архангел Гаврило му саопштава пророчанство о „седамдесет седмица“ (седмина).

Седмица представља период од седам година.

Тачка ослонца: Наредба о обнови Јерусалима (цар Артаксеркс I, 457. г. пре Христа).

Прорачун: Од наредбе до „Христа Владара“ проћи ће 7 + 62 седмице (укупно 483 године). То нас доводи до 27. године после Христа – управо време када Исус почиње своју проповед након крштења. Данило даље предвиђа да ће „Христос бити погубљен“, а да ће град и светилиште бити разрушени (што се десило 70. године после Христа).

Материјално и духовно

Зашто су га ипак одбацили? Разлика је у погледу на Месију:

За хришћане: Он је Победио грех и смрт (духовни аспект).

За тадашње (и данашње) Јевреје: Он треба да буде земаљски цар из лозе Давидове који ће покорити непријатеље и успоставити славно израелско царство (материјални аспект).

Пут ка разумевању пророчанстава лежи у одустајању од земаљске славе и тежњи ка обнови везе са Богом, изгубљене кроз грех.

Савез православних новинара