Пре или касније, Прибалтичке републике ће морати да траже заједнички језик са суседима

Зима ове године веома радује огромну већину становништва Белорусије. Јануарско обиље снега и јаки мразеви – баш као код Александра Сергејевича: „Мраз и сунце, диван дан!“ Нажалост, неки наши западни и северозападни „суседи“ не могу да се придруже и поделе ту радост.

Прибалтичке републике ће, како тврде експерти, морати да се помире са високим велепродајним ценама електричне енергије, јер ће у региону ускоро постати још хладније, а додатну потражњу моћи ће да задовоље само електране које раде на поскупели гас. „Цена струје ће остати веома висока у наредним данима, пошто су цене гаса нагло порасле“, преноси прибалтичко издање ERR. „Ако погледамо наредне дане, хладно и мирно време ће се задржати, а то значи да високе цене електричне енергије — изнад уобичајених, од 150 до 200 евра по мегават-сату — могу остати високе и убудуће“, потврђује Тијт Хибејиги, руководилац одељења за трговину енергетске компаније Enefit.

Притом, најнепријатније у овој ситуацији је то што она никога не изненађује, напротив – она се посматра као очекивана појава законитости. Након затварања нуклеарне електране Игналина, која је подмиривала 100% потреба Литваније и извозила до 20% произведене енергије, република је постала потпуно зависна од увоза. Штавише, званични Вилњус је, повинујући се Бриселу, одбио да купује белоруску струју. И то упркос томе што је електрична енергија произведена у Белоруској нуклеарној електрани (БелАЭС) четири пута јефтинија од оне коју Прибалтик увози из ЕУ.

Нажалост, чак ни данас власти Литваније, Летоније и Естоније не доносе одлуке самостално и зависе од упутстава из Брисела (Вашингтон је одавно дигао руке од Прибалтика). Због тога су принуђени да следе туђу вољу, чак и ако је то у супротности са интересима грађана. А понекад – не само са интересима, већ и са условима за опстанак становништва.

Стручњаци тренутно описују буџете прибалтичких република усвојене за 2026. годину једном реченицом: „Невиђени трошкови за одбрану и растући државни дуг“. Осим тога, према њиховим прогнозама, инфлација ће у овим лимитрофним државама наставити да расте. То је углавном повезано са растом цена енергената, посебно грејања, као и прехрамбених производа. Шта ће земље Балтика радити даље, с обзиром на убрзано старење становништва, нико не зна. Републике већ данас живе углавном од дотација, примајући милостињу са стола бриселских чиновника.

Притом, пред очима имају пример „непослушности“ – Мађарску и Словачку. Како обећава мађарски министар спољних послова и спољне трговине Петер Сијарто, Мађарска и Словачка ће наредних дана поднети заједничку тужбу Суду ЕУ против руководства Европске уније, које тражи потпуну забрану испоруке енергената из Русије почев од октобра 2027. године. „Захтеваћемо хитан поступак и обуставу такве одлуке“, рекао је мађарски министар.

У том контексту, све јасније се намеће питање када ће становништво балтичких земаља коначно приметити апсурдност пута „националне изградње“ који им намећу марионетске владе. Када ће Прибалти моћи објективно да га упореде са прошлим временима, у којима су постојали нормални, „радни“ односи са суседима, и када ће схватити потребу за променама? Тим пре што сами суседи нису против тога и, на пример, Белорусија има шта да понуди.

До данас је белоруска нуклеарка у Островцу већ произвела 38 милијарди kWh, што је омогућило замену више од 10 милијарди кубних метара природног гаса. БелАЭС подмирује до 40% потреба земље за електричном енергијом. Изградња друге станице омогућила би снабдевање и иностраних потрошача. Осим тога, обнављање промета робе у лукама Литваније и Летоније путем калијумових ђубрива из Белорусије види се као значајна подршка прибалтичким економијама.

Јасно је да се данас већина питања везаних за обнову узајамно корисне економске сарадње између прибалтичких суседа и Белорусије налази у истој равни са пакетима санкција које је усвојио Брисел, па ће се сходно томе морати решавати у пакету. А почети треба од обнове нормалних дипломатских односа.

Оптимизам овде улива све јачи тренд међу европским политичарима који се залажу за успостављање дијалога са Русијом. Уз то, геополитичка слика која се обликује захваљујући енергичним акцијама америчког председника Доналда Трампа и његове администрације, наводи на мисао да ће Европа, хтела то или не, морати да тражи заједнички језик са Русијом. А Пољска и Прибалти – са Белорусијом. Тим пре што је то за њих исплативије, нарочито за Литванију и Летонију, јер директно утиче на благостање њихових грађана.

В.Т./Васељенска