Револуција у водном законодавству Киргистана: Шта доноси нови Водни кодекс?

Код Киргиза постоји пословица: „Ел баши болбој, суу баши бол“. У преводу то значи: „Не буди на челу народа, већ буди на извору воде“, пише портал cawater-info.net.

Нови Водни кодекс, који је ступио на снагу 1. јануара 2026. године, из корена мења приступ коришћењу водних ресурса. Хидроресурси Киргистана фактички постају роба, попут нафте и гаса. Важно је напоменути да се наплата воде неће односити на хитне ситуације, као што су гашење пожара и ликвидација ванредних догађаја.

Према прорачунима надлежног министарства, овај корак ће донети двоструку корист:

Значајно ће се повећати ефикасност коришћења воде.

Битно ће се смањити финансијско оптерећење државног буџета.

Ова одлука Бишкека значи прекид досадашњег принципа „вода у замену за електричну енергију“. Ово би могло довести до озбиљног преиспитивања регионалних односа, с обзиром на то да је расподела водних ресурса деценијама најосетљивије питање у Централној Азији.

Кључне промене новог закона:

Централизација иригације: Наводњавање у сеоским регионима прелази у државно власништво. Ово гарантује стабилно снабдевање и транспарентну наплату од корисника.

Прецизна терминологија и заштита: Први пут су дефинисани термини „водни објекат“ и „водопривредно постројење“. Уведена су строга правила: забрана градње и садње дрвећа дуж канала и дренажних система како би се спречили еколошки ризици и хаварије.

Развој аквакултуре: Увођење државног регистра омогућиће легализацију рибњака, што ће бити снажан подстицај за развој рибарства.

Јединствен систем тарифа: Од сада ће плаћати сви, укључујући и пољопривреднике којима је наводњавање раније често било бесплатно.

Прекограничне воде: Кодекс стриктно регулише сарадњу са суседним државама по питању заједничких река.

Еколошки и економски значај

Заменик министра природних ресурса, Алмаз Мусајев, истакао је да је Киргистан међу 200 приоритетних еколошких региона планете. Планински екосистеми су језгро биодиверзитета и служе као природни климатски регулатори. Такође, глечери су кључни резервоари слатке воде који су од 2024. године под посебном законском заштитом.

С друге стране, професор Гурас Жапаров указује на економски парадокс. Док Казахстан и Узбекистан својим грађанима продају воду као робу, када је реч о прекограничним рекама из Киргистана, они је називају „божанским даром“.

Економски аспект: Регулисање тока из акумулације Токтогул током вегетационог периода кошта око 32,5 милиона долара.

Киргистан, који је од извозника постао нето увозник електричне енергије, више не може сам да сноси ове трошкове. Према речима стручњака, досадашњи модел је био неправедан и економски неодржив.

В.Т./Васељенска