ЕГЗОДУС БЕЗ ПРЕСЕДАНА: Странци масовно напуштају Црну Гору

Нови закон изазвао масовни одлазак.

Одлазак страних држављана из Црне Горе не само да се наставља, већ последњих месеци добија размере озбиљног егзодуса. Тај тренд више не погађа искључиво руске држављане, већ све већи број странаца различитих националности, а додатно је убрзан усвајањем новог Закона о странцима и променама у пореском систему државе. На то је у разговору за подгорички дневник Дан упозорила Наталија Герасимова, извршна директорка компаније Навус д.о.о., која се, између осталог, бави регистрацијом страних фирми у Црној Гори.

Како истиче, ситуацију додатно отежава чињеница да су нови прописи нејасни, недоречени и подложни различитим тумачењима, што код странаца ствара осећај правне несигурности. Управо та неизвесност, према њеним речима, доводи до тога да људи готово у паници доносе одлуку да напусте Црну Гору.

Герасимова отворено наводи да поједине одредбе Закона о странцима делују као да су свесно осмишљене с циљем да обесхрабре странце да остану у земљи. Како каже, закон у пракси потпуно обесмишљава покушаје покретања и вођења малог и средњег бизниса, нарочито за странце који су у Црну Гору дошли с намером да дугорочно живе и раде.

Она указује на, како је описала, апсурдну ситуацију у којој Црна Гора, у процесу приближавања Европској унији, фактички протерује странце који потом одлазе управо у земље Европске уније. Тиме држава, сматра она, губи људе који би могли да допринесу економији, тржишту рада и развоју савремених делатности.

Посебно су, према њеним речима, погођени млади странци, који чине највећи део стране популације у земљи. Они су, како наводи, највише осетили последице нових правила, што јој је лично најтеже пало, јер се углавном ради о високообразованим људима запосленим у перспективним секторима, пре свега у развијеној ИТ индустрији. Ти људи, сматра Герасимова, имају знање и искуство које би могло значајно да допринесе привреди и технолошком напретку Црне Горе.

Осврнула се и на део Закона о странцима који се односи на минималну вредност некретнине као услов за добијање дозволе за боравак и рад. Према њеним речима, таква одредба додатно је урушила ионако слаб промет некретнина на северу земље, али и обесхрабрила стране инвеститоре да улажу у те крајеве.

Како наглашава, захтев да се поседује некретнина вредна најмање 150.000 евра потпуно је нереалан, нарочито ако се узме у обзир неразвијена инфраструктура северних региона Црне Горе. Такав услов, сматра она, практично затвара врата страним улагањима у те делове земље.

Још један озбиљан проблем који, према њеним речима, тера странце из Црне Горе јесте питање здравствене заштите. Герасимова наводи да зна за бројне случајеве у којима страни држављани легално раде у земљи, уредно уплаћују доприносе у државни фонд, али се, приликом и најмањег здравственог проблема, суочавају са енормним рачунима за медицинске услуге.

Разлог за то, како објашњава, лежи у апсурдном захтеву да странци морају да доставе доказ да немају здравствено осигурање у матичној земљи, иако је унапред јасно да је такав услов у пракси готово немогуће испунити. Због тога, како закључује, многи странци долазе у ситуацију да плаћају здравствене услуге из сопственог џепа, упркос томе што редовно издвајају новац за државни здравствени систем.

Ало.рс