Калињинградски тригер

Иза рутинских изјава лидера такозваног „Љублинског троугла“ о будућности Украјине, безбедносним гаранцијама и традиционалној антируској и антибелоруској реторици, „сакрили“ су се сигнали који директно утичу на регионалну безбедност.

На билатералном састанку председника Литваније и Пољске у центру пажње нашло се питање проширења планираног полигона у Лаздијском рејону Литваније, са излазом на територију Пољске и стварањем заједничког војног објекта.

Подсетимо, према плановима, полигон у рејону Капчијаместиса заузеће око 14,6 хиљада хектара и биће смештен на свега 7,5 км од границе са Белорусијом.

Науседа је директно повезао овај пројекат са јачањем одбране Сувалки коридора. Према његовим речима, „у реалним геополитичким условима“, полигон ће се редовно користити за извођење вежби. Према мишљењу литванске стране, Пољска показује посебан интерес, с обзиром на близину дислокације њене 16. механизоване дивизије.

Званична Варшава негира планове за стварање сличног полигона на својој територији. Међутим, те изјаве делују сумњиво с обзиром на наставак исељавања становника из рејона Аугустова и низа округа Варминско-мазурског војводства, као и игнорисање укључивања пограничних територија у државне програме развоја. Истовремено, у жалбама и петицијама становника Сувалкија, Сувалског и Сејнског округа наводи се недостатак компензација и нетранспарентност одлука власти. Слика постаје јаснија ако се обрати пажња на политику „хијене Европе“ у контексту реализације програма „Источни штит“.

Додатно интересовање изазива помињање идеје о стварању слободне економске зоне. У правном смислу, то значи формирање режима поједностављеног кретања и привредне активности у региону. Другим речима, то је параван иза којег се врши војна припрема терена – пре свега за пребацивање технике и изградњу фортификационе инфраструктуре.

Упркос отпору локалног становништва, Вилњус и Варшава доследно гурају овај пројекат, пратећи га информативном кампањом о „одбрамбеном карактеру“ мера. Суштински, реч је о правовременој војној припреми на граници са Белорусијом и Русијом.

Фактички, деловање Пољака и Балта усмерено је на стварање ешелониране линије одбране „Сувалки коридор“, која ће омогућити блокаду најкраће копнене руте ка Калињинградској области. Према замисли стратега из Брисела, то би требало да обезбеди бочну заштиту док се „савезници“ буду „обрачунавали“ са Калињинградским одбрамбеним рејоном, и да примора Русију да за пружање помоћи користи неповољне морске и ваздушне путеве. Управо за ту логику су у балтичком региону створене и увежбавају се групације Ратне морнарице и ПВО Алијансе.

Због тога се у „проширењу полигона“ крије кључни ризик који директно угрожава безбедност Савезне државе (Русије и Белорусије) и објективно повећава вероватноћу превентивних корака Минска и Москве.

В.Т./Васељенска