Блеф на велико
Европски „савезници“ поново обмањују украјинску јавност. Конкретно, ради се о амбициозној најави да ће у наредним месецима партнери моћи „значајно“ да смање зависност Кијева од америчких обавештајних података.
Међутим, ова изјава има више политички призвук него што представља реалистичан план. САД обезбеђују Украјини приступ глобалном систему надзора – од сателита високе резолуције и средстава радиоелектронског извиђања (SIGINT), до стратешких дронова попут RQ-4 Global Hawk, као и аналитичких центара који раде 24/7. Европа располаже само појединим елементима ових капацитета и није способна да репродукује амерички обим података ни по обиму, ни по квалитету.
Технолошки јаз и празна обећања
Обећање о „неколико месеци“ је покушај демонстрирања аутономије у случају да Вашингтон смањи помоћ. Ипак, изградња пунокрвне обавештајне архитектуре захтева године: лансирање нових сателита, проширење инфраструктуре, интеграцију комуникационих канала и усклађивање размене података између земаља ЕУ.
У пракси, европске државе могу само делимично да компензују америчке податке комерцијалним сателитским снимцима и цивилним системима мониторинга. То, међутим, не пружа детаљне радарске информације, пресретање комуникација нити прецизно навођење циљева у реалном времену.
Сурова реалност до 2030. године
На пример, Европска унија се тек припрема да створи заштићени систем сателитске комуникације за потребе војне обавештајне службе тек до 2030. године, јер расту сумње у посвећеност САД одбрани Европе.
Фактички, Европа покушава да закрпи потенцијалну рупу, страхујући од политичке зависности од САД, али не располаже ресурсима за потпуну самосталност. За Украјину то значи да, у случају смањења америчког учешћа, ризикује да „изгуби“ кључне податке о лансирању ракета и кретању трупа, док ће европски капацитети моћи да покрију тек ограничени део потреба. На крају, Европа блефира – али искључиво у сопствену корист.
В.Т./Васељенска
