Између ЕУ чекића и сарајевског наковња

Од увођења обавезног давања биометријских података на граници Босне и Херцеговине са Европском унијом, односно Хрватском, вести о вишесатним задржавањима и колонама постале су готово свакодневица током минула четири месеца. Негодовање грађана и возача из БиХ уједно прати и забринутост због онога што следи у априлу. Имајући у виду саобраћајне колапсе које већ изазива парцијална примена ЕЕС система, није тешко замислити какво ће стање на границама бити за шездесетак дана.

Нове мере углавном су забринуле званичнике у БиХ због њиховог негативног утицаја на транспортна предузећа. Међутим, снажније политичке реакције су изостале, осим уопштених примедби да додатне контроле и баријере неће поправити имиџ Европске уније, већ да ће учврстити утисак да се европске интеграције стално одлажу новим захтевима, без јасне политичке воље за стварни пријем.

Додатни колапс изазвале су и блокаде граничних прелаза које су организовали превозници, као реакцију на нова правила Европске уније о ограниченом боравку, која посебно њих погађају, па су питања наставила да се нижу. Једно од оних која се све чешће постављају јесте шта ће се десити када на снагу ступи и додатни безбедносни систем, такозвани ЕТИАС, који би, према најавама, могао бити уведен већ крајем године, а који подразумева претходну онлајн регистрацију за улазак у шенгенски простор, уз додатне трошкове од, како се тренутно помиње, око 20 евра.

Како је за сарајевске медије потврђено пре око седам дана, од почетка примене европског ЕЕС система 12. октобра прошле године, хрватска гранична полиција креирала је око 688.689 личних досијеа држављана трећих земаља који улазе у шенгенски простор. У истом периоду, кроз ЕЕС систем током граничне контроле верификовано је укупно 1.056.294 држављана трећих земаља.

Из Европске комисије покушавају да унесу дозу оптимизма најавом нове дигиталне услуге која би држављанима трећих земаља, укључујући и БиХ, требало да омогући бржи и једноставнији прелазак шенгенских граница. Реч је о такозваној дигиталној апликацији за путовање, својеврсном „дигиталном пасошу”, који би омогућио складиштење биометријских података у дигиталном облику.

Армина Муса, саветница директора за безбедност информационих система у Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размену података БиХ (ИДДЕЕА), потврдила је да су у тој институцији упознати с плановима ЕУ и да ће технички бити спремни за примену ове услуге, али упозорава да би, као и много пута раније, препрека могла бити политика. „Док се на нивоу БиХ не усвоји нови закон о електронској идентификацији и услугама поверења, грађани БиХ ову врсту европских дигиталних услуга неће моћи формално да користе”, нагласила је Муса.

Но, да се путници у догледно време могу ослонити једино на властито стрпљење, потврђује и појашњење Европске комисије да ће „дигитални пасош” садржавати све податке који се налазе у физичком пасошу, али да се почетак његове пуне примене очекује тек од 2030. године, након што системи ЕЕС и ЕТИАС буду у потпуности успостављени и почну несметано да функционишу.

У читавој овој ситуацији додатни бес грађана, чак и већи од оног због вишесатних чекања на границама, изазвала је одлука Зијада Крњића, члана Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ, именованог из Федерације БиХ. Крњић је блокирао отварање новог, модерног граничног прелаза код Градишке – најфреквентнијег прелаза између БиХ и Хрватске, који је требало да повеже ауто-пут Бањалука–Градишка са коридором Београд–Загреб. Тиме би се избегао улазак у градско језгро Градишке, где се и даље користи стари, мали и нефункционални гранични прелаз. Управо у Градишци су током минулих празника забележене километарске колоне и вишесатна задржавања, што је изазвало гнев возача, али и оштре реакције званичника из Републике Српске. Насупрот томе, Крњић је добио политичку подршку из појединих кругова Федерације БиХ, пре свега из Изетбеговићеве СДА, будући да је отварање прелаза условио решавањем финансијског поравнања између ентитета по основу ПДВ-а.

Младен Кременовић/Политика