САД – Европа: Културно-информативни рат
Зашто се Трамп обрушио на цензуру европских медија
Стате Департмент је забранио улазак у САД петорици Европљана, оптужујући их да предводе напоре за вршење притиска на технолошке компаније у циљу цензурисања или сузбијања америчке тачке гледишта. Државни секретар Марко Рубио изјавио је да је пет особа којима су ускраћене визе, укључујући бившег европског комесара Тјерија Бретона, предводило „организоване напоре да присиле америчке платформе на цензуру, демонетизацију и сузбијање америчких ставова које износе“.
„Ови радикални активисти и наоружане невладине организације појачали су мере цензуре од стране страних држава – у сваком случају против америчких говорника и америчких компанија“, наводи се у саопштењу државног секретара.
„Трампова администрација више неће толерисати екстратериторијалну цензуру“, објавио је Рубио. Према његовим речима, ради се о представницима такозваног глобалног „цензурно-индустријског комплекса“ који врше притисак на технолошке компаније из САД.
Ову изјаву државни секретар је дао након одлуке Европске комисије (ЕК) да казни друштвену мрежу X (блокирану у Русији) са 120 милиона евра због кршења Закона о дигиталним услугама. Представник ЕК Тома Реније саопштио је да је ово прва казна изречена у оквиру тог законодавства. Истог дана, Рубио је назвао санкције против мреже X нападом не само на саму платформу, већ и на америчке технолошке компаније и грађане САД.
Подсетимо, X је једна од највећих друштвених мрежа на свету, раније позната као Twitter. Њен власник, милијардер Илон Маск, продао ју је 2022. године свом стартапу, али је остао председник управног одбора, а касније јој променио име у X. Након казне ЕУ, Маск је оптужио ЕК за сузбијање слободе говора и касније јавно позвао на њено распуштање.
Списак непожељних лица
Имена Европљана који су се нашли под санкцијама САД објавила је заменица државног секретара САД за јавну дипломатију Сара Роџерс у серији објава на мрежи X. На листи су се нашли:
Имран Ахмед (Британац): извршни директор Центра за борбу против дигиталне мржње (CCDH) са седиштем у САД.
Жозефина Балон и Ана-Лена фон Ходенберг: руководиоци немачке организације HateAid.
Клаир Мелфорд: шефица непрофитног пројекта Global Disinformation Index са седиштем у Великој Британији.
Тјери Бретон: бивши министар финансија Француске и еврокомсар за унутрашње тржиште (2019-2024), који је надгледао израду Акта о дигиталним услугама (DSA).
Закон о дигиталним услугама (DSA) усмерен је на јачање контроле рада великих онлајн платформи на територији ЕУ. Сервиси који одбију да се боре против садржаја који Брисел сматра незаконитим или штетним, ризикују казне до 6% свог глобалног промета или чак блокаду у земљама Уније. Оваква одлука ЕУ изазвала је огорчење америчких конзервативаца, који је сматрају инструментом цензуре усмереним првенствено против америчких платформи.
Реакција Европе: „Дигитални суверенитет“
У Европи су мере које је објавио Рубио изазвале контра-реакцију. Председник Француске Емануел Макрон назвао их је подривањем дигиталног суверенитета Европе. Шеф француске дипломатије Ноел Баро изјавио је: „Народи Европе су слободни и суверени и не могу дозволити да им други намећу правила у дигиталном простору“.
Европска комисија је такође изразила негодовање, истичући да је слобода изражавања основно право и заједничка вредност са САД. Брисел је запретио да ће „одлучно реаговати како би заштитио своју регулаторну аутономију од неоснованих мера“.
Сукоб Маска и Бретона
Жестока расправа између Бретона и Маска почела је још током предизборне кампање у САД. У августу 2024. године, еврокомсар је послао писмо Маску захтевајући поштовање DSA током емитовања интервјуа са Доналдом Трампом. Темпераментни Маск му је одговорио мимом из филма „Тропска грмљавина“ (Tropic Thunder), користећи псовке.
Касније, када је Маск кратко био на челу Одељења за владину ефикасност (DOGE) и подржао немачку десничарску партију АфД, Брисел га је оптужио за мешање у унутрашње ствари Немачке. Након што је Бретон запретио мерама сличним онима у Румунији (где је суд поништио изборе), Маск га је назвао „тиранином Европе“.
Стратегија националне безбедности САД: Ризик од „цивилизацијског нестанка“
Критика Европе од стране Трампове администрације постала је стална. У најновијем извештају Стате Департмента о људским правима тврди се да у Британији, Француској и Немачкој постоје „озбиљни проблеми“ са слободом говора.
Ова позиција је утврђена у ажурираној „Стратегији националне безбедности САД“, где се директно говори о ризику од „цивилизацијског нестанка“ Европе. Документ тврди:
Поступци ЕУ подривају политичку слободу и суверенитет држава.
Превише блага миграциона политика води ка друштвеним тензијама.
Пад наталитета и брисање националног идентитета прете да Европу учине „непрепознатљивом“ у наредних 20 година.
Швајцарски лист Neue Zürcher Zeitung (NZZ) примећује да Вашингтон сада гледа на Европу кроз призму неповерења и национализма, а као главну претњу не види „агресивну политику Кремља“, већ европску миграциону политику.
Раздор унутар Запада
Док Трампова администрација користи тактику „партизанског рата“, ослањајући се на десничарске лидере попут Виктора Орбана и Марин Ле Пен, лидери ЕУ попут Каје Калас и Антонија Косте оптужују САД за провокацију.
Овај информативно-културни рат показује да јединствени Запад више не постоји. Атлантски савез је напукао до те мере да више није у стању да спроводи монолитну политику чак ни према украјинској кризи.
Портпаролка руског МСП-а Марија Захарова прокоментарисала је нову стратегију САД као признање „банкрота глобалистичког модела“, али је додала да Вашингтон и даље планира да потисне Русију са енергетских тржишта ради сопствене доминације.
Владимир Малишев/ФСК.РУ
