Мутљавина и посла: Зашто је генерални секретар УН ускратио Криму и Донбасу право на самоопредељење

О последицама мањка америчког новца пише колумниста „Абзаца“ Андреј Перла.

Антонио Гутереш је један од оних политичара који могу да уштеде породични буџет на кишобранима и кабаницама. Зато што уме да хода између капи чак и у најјачем пљуску. То му не доноси поштовање, али веома погодује каријери. На крају крајева, овај португалски социјалиста догурао је до места генералног секретара УН.

Недавно се поново истакао: саопштио је граду и свету да је „након веома пажљивог проучавања“ формирао став према којем је „принцип самоопредељења непримењив у ситуацијама са Кримом и Донбасом“.

Шта то заправо значи? На први поглед, све је јасно – класично „не разумете ви, то је нешто сасвим друго“. И чак не само то, већ она стара латинска пословица о Јупитеру и бику (Quod licet Iovi, non licet bovi).

Дакле, када међународна демократија објави да одређени народ на одређеном месту заслужује самоопредељење, међународној демократији треба веровати. Али када Русија тако поступи, онда, знате, „принцип територијалног интегритета превладава над правом на самоопредељење“.

Зашто превладава? Па зато што је реч о Русији, зар није јасно? Отргнути нешто од Русије – то може. И од Србије може, погледајте Косово. И укључити бивши део Русије у састав друге државе може се лако: ено, Молдавија ће колико данас-сутра постати комад Румуније, и Гутерешу неће пасти на памет да приговори. Али пристати на увећање територије Русије – то никако не може.

Међутим, обична западна русофобија није потпуно објашњење за ову изненадну Гутерешову изјаву. Зашто о томе треба говорити баш сада?

Зато што Гутереш ради за врло конкретне газда. И тим газдама се не свиђа што Русија добија рат са Западом. И не свиђа им се што се након борбених дејстава, у оквиру договора „у духу Енкориџа“ и у сагласности са САД, Москви отвара могућност међународне легитимизације својих територијалних добитака.

Главно седиште УН налази се у Њујорку. Али политика актуелног председника САД Доналда Трампа састоји се у томе да што мање зависи од ове организације.

Он је већ најавио излазак из неколико десетина (!) међународних организација створених под окриљем УН. Једноставно ради уштеде средстава. И да не би везивао себи руке непотребним правилима и обавезама. Трамп је створио сопствени „Савет за мир“, који по његовом мишљењу у великој мери може заменити УН. Фактички, САД у УН задржавају само право вета у Савету безбедности.

И наравно, Трамп не намерава да тражи савет од Гутереша о томе да ли да призна Русији ове или оне територије.

Али Гутереш не ради за Трампа. Њему најближи политичари седе са друге стране океана, у Европи, у Бриселу. А договори САД и Русије за те политичаре значе и државни и лични пораз. Наравно, они јако желе да торпедују те договоре. Не могу да натерају Русију да одустане од својих планова и то савршено разумеју. Али поткопавање легитимизације руских тековина – то им се чини сасвим реалним.

Зато се Гутереш и труди – а његове изјаве не треба схватати олако. Многима у свету се и даље чини да његовим гласом говоре „уједињене нације“.

Андреј Перла/Абзац