Сећање: Индијци су стајали раме уз раме са српским војницима на Солунском фронту

(фото:Гвоздени пук)
На фотографији су саборци наших прадеда на Солунском фронту. Индијци.
Да, Индијци. Много њих је пало тамо гдје су наши преци покушавали од 1916. до 1918. да пробију непријатељске линије и ослободе отаџбину.
Њих 520 је дало животе ту, живјећи и борећи се уз српске војнике у близини Солуна. Већи дио њих није сахрањен на Зејтинлику јер већи део њих и нису били хришћани. На индијском гробљу, три, четири километара од оног највећег гдје су земни остаци наших предака, сахрањено је 384 индијских војника који су били Хинду вере, 107 муслимана из њихових јединица, 26 сабораца Сика и три хришћанина која су са њима дошли из Индије. Стигли су заједно, заједно и почивају.
На једном од њихових споменика пише „Слава ти, Господе“. Пише то на панџабију. На арапском је дописано „Алах опрашта, опрашта на крају“. На санскриту је дописано „Теби се клањамо, Боже наш“. Сахрањени су заједно, јер су се, без обзира на вјерске разлике, заједно и борили против зла.
Тим индијским људима из извиђачке јединице, али и носачима, онима из транспортних, артиљеријских, па и коњичких, пешадијских, а и специјалних снага – четвртог батаљона гурки, свима њима који су дали животе што у борбама, што од страшне пошасти – маларије, што од зиме, а били су раме уз раме са нашим прецима… њима је посвећено ово сјећање.
Гвозденипук.рс
