КРАЈ АНОНИМНОГ ИНТЕРНЕТА? Француска гради систем у којем је скенирање лица улазница за друштвене мреже

Француска уводи систем који би могао трајно да промени начин на који грађани приступају друштвеним мрежама. Према плану који је подржао председник Емануел Макрон, сви корисници морали би да докажу свој идентитет пре него што се уопште пријаве на платформе, и то путем скенирања лица, биометријских провера или званичних докумената. Мера која је јавности представљена као заштита малолетника тако добија знатно шири домет и претвара се у модел опште дигиталне контроле.

Макрон је то практично и потврдио када је поручио да је реч о „истом принципу који је већ примењен на сајтовима за одрасле“, додајући да ће „сви бити проверавани“. Та реченица открива суштину плана. Оно што је почело као наводно уско усмерена мера сада се шири на читаво друштво, уводећи правило да право на присуство у дигиталном јавном простору више није подразумевано већ условљено провером.

Оваква политика означава озбиљан отклон од досадашњег разумевања интернета као простора слободне комуникације. Анонимност, која је деценијама била један од темеља онлајн јавности, замењује се системом претходне дозволе. Корисник више није грађанин који приступа мрежи, већ лице које мора да се идентификује како би уопште добило право да говори.

Посебно забрињава лакоћа са којом се инфраструктура за масовну проверу идентитета уводи под етикетом безбедности деце. Историја регулације показује да се једном успостављени механизми ретко задржавају у уским оквирима. Напротив, временом се шире, добијају нове намене и постају стандард. Када се прихвати да је скенирање лица цена приступа друштвеним мрежама, поставља се питање шта је следеће.

Критичари упозоравају да држава на овај начин не уређује само рад платформи већ постепено нормализује културу надзора. Уместо да се одговорност усмери ка технолошким компанијама, терет се пребацује на грађане који морају да доказују ко су сваки пут када желе да учествују у јавној комуникацији. Тако се под плаштом заштите уводи принцип по коме је идентификација предуслов слободе.

Француска тиме шаље поруку која превазилази њене границе. Као једна од кључних држава Европске уније, она често поставља регулаторни тон који други касније следе. Уколико овај модел заживи, није тешко замислити Европу у којој приступ интернету све више личи на пролазак кроз контролни пункт.

Никола Вуксановић / Васељенска