ГРЧКА СТЕЖЕ ОБРУЧ ОКО НВО: Закон који би могао да разбије мигрантски бизнис у Европи

Мигранти (EPA-EFE/SOTIRIS BARBAROUSIS)
После дуже од деценије током које су невладине организације имале огроман утицај на миграционе токове, Грчка је одлучила да повуче оштар потез. Новим законом под ударом се не налазе само кријумчари, већ и НВО за које власти сумњају да су, под плаштом хуманитарног рада, постале важна карика у систему који је Европу гурнуо у једну од најтежих миграционих криза.
Грчка влада припремила је закон који би могао озбиљно да уздрма невладин сектор укључен у миграције, након година оптужби да су поједине НВО постале незаобилазан фактор у одржавању мигрантских рута ка Европи.
Предлог закона предвиђа драстично пооштравање казни за све који учествују у превозу и помагању илегалним мигрантима, али по први пут отворено ставља под лупу и невладине организације. Уколико се утврди да су њихови чланови помагали нелегалне преласке границе, могли би се наћи пред судом, док би саме организације ризиковале брисање из званичног регистра и губитак уносних државних уговора.
Овим потезом Атина практично признаје оно о чему се у европским безбедносним круговима говори годинама, да је део НВО сектора постао кључна карика у миграционом ланцу, од спасилачких операција до транспорта и смештаја миграната. Критичари тврде да је између хуманитарног рада и логистичке подршке илегалним миграцијама граница често била танка.
Миграциона криза претворила је Грчку у главну капију Европе, а управо у том периоду број НВО је експлодирао. Са растом мигрантских таласа расле су и донације, грантови и уговори, што је код дела јавности створило утисак да је око кризе временом изграђена читава индустрија.
Реакција НВО била је бурна. Више од педесет организација упозорило је да се овим мерама „криминализује солидарност“ и угрожава право на удруживање. Међутим, присталице закона одговарају да хуманитарни рад не може бити изговор за кршење закона и да нико не сме бити изнад државе.
Никола Вуксановић / Васељенска

Пок. Микис Теодоракис св. познати композитор: „Грчка је богата
земља. Наш народ радан. Шта нам недостаје? Недостаје нам
национална независност. Још од краја грађанског рата, још oд
50-их г. о свим важним државним питањима у Грчкој дипломатији,
одбрани, економији, политици – о свему одлучују Американци.
Шта су политичке странке које владају Грчком? То су странке
директно одговорне САД-у и само уз одобрење САД-а могу
владати, а циљ им је левицу држати изолованом у углу.
„Посебно је несхватљиво да је Грчка дозволила да се на српском
КиМ ствара војни савез између Албаније, Шиптара и неонацистичке
Хрватске. Ово је ставило Грчку између Турске, чекића, и окупираног
Косова, као наковња“.