ОД „ДИНСТАЊА“ ДО „КАТРАНА И ПЕРЈА“: Блокадерска реторика довела до крвавог напада у Аранђеловцу
Повређени Владимир Марјановић
Стакло из разбијених наочара забило му се директно у око. Та једна слика довољна је да стане у њу све оно што се данас догодило у Аранђеловцу, и све оно што нам се, готово неприметно, спремало месецима.
Активиста Српске напредне странке Владимир Марјановић примљен је у болницу са тешким повредама левог ока након што га је, без икаквог упозорења, напао Предраг Миловановић. Полиција је реаговала брзо и нападач је ухапшен, али од те чињенице Марјановићу повреде нису ништа лакше, нити се брише питање које данас лебди над целим случајем, шта се то преломило у друштву да ударци постану наставак политике другим средствима.
Када се недељама у јавном простору говори о „динстању“, „пржењу“, „печењу на ражњу“ и када се политичким противницима поручује да ће бити „јурени по улицама“, онда више није питање да ли ће неко те речи схватити буквално, већ када ће се то догодити.
Социолог Јово Бакић управо је такве формулације користио у својим јавним наступима, док је на скупу у Чачку 18. јануара блокадерка Љиљана Браловић говорила да неистомишљенике треба „јашити и шутирати“ и „ваљати у катран и перје“, уз опаску да „нису заслужили да као људи робијају“. Речи понекад делују као да одлете у ваздух и нестану, али оне се, у стварности, негде таложе. И кад се довољно нагомилају, неко их претвори у дело.
Безбедносни аналитичари наводе за Васељенску да је граница између агресивног говора и физичког насиља много тања него што већина жели да верује:
„Када човека месецима представљате као мету, неко ће се пре или касније појавити да ту мету ‘озбиљно схвати’. То није питање идеологије, већ психологије масе. Реч је о постепеном навикавању друштва на грубост, а када се друштво навикне, следећи корак више никога не изненади“.
Да то није усамљен случај, показује и скуп блокадера у Чачку 18. јануара, када је блокадерка Љиљана Браловић пред окупљенима поручила да политичке неистомишљенике треба „јахати и шутирати“, те „ваљати у катран и перје“, уз поруку да „нису заслужили да као људи робијају“.
Наш саговорник сматра да посебну тежину имају управо поруке које долазе са бина, јер се тамо изговорена реч доживљава као дозвољена, посебно ако је томе претходило насиље попут оног за дочек Нове године када је од стране блокадера нападнута певачица Ана Бекута.
Осврћући се на наступ Љиљане Браловић у Чачку чији је поводо био подршка ухапшеним блокадерима који су физички напали Бекуту, он каже да проблем није само у грубости израза, већ у ономе што такве поруке производе у људима.
„Када некоме поручите да противнике треба ‘јахати’, ‘шутирати’ и ‘ваљати у катран и перје’, ви више не говорите језиком политике, већ језиком понижавања. А понижавање је увек увод у насиље, јер оног тренутка када некога престанете да доживљавате као равноправно људско биће, лакше је оправдати сваки удар. Такве речи не мобилишу само присталице, оне охрабрују и оне најекстремније да поверују како раде нешто што је друштвено прихватљиво.“
Милутин Недељковић / Васељенска
УМ „АФОРИСТИЧКИ“ ЦАРУЈЕ, А ГЛУПОСТИ НАС ВОДЕ?
Нормалан човек у животу свашта се наслушао, најмање доброг по њему. Најтихи у причи су умни људи, а најгрлатији су глупани, лопови и полтрони. Они који се увукли шефу можда причају, а не чују се, стисао их шеф. Шта могу да причају они који су купили дипломе или плагирали докторат? Ништа, могу само да галаме да потврди народ њихове глупости на делу и у јаве.
♠ Мог директора не нервирају синдикати, већ чланство.
♠ Бојим се да наше школовање не прерасте у лудо радовање.
♠ У мом граду вуци су сити, а овце на бироу рада.
♠ Мој изум: буба-швабе уништавам буба-русама!
♠ У мом крају читамо као Екрем, резонујемо као Шојић и нама влада Екрем Шојић.
♠ Крај моје приче је екремизирана шојићизмом.
♠ Соса се на речима доказао, његова дела су сувишна.
♠ Благо јежу, бар га нико не може јахати.
♠ Утврдио сам да сам потомак Александра Македонског. Исти нас својатају.
♠ Зоо врт Бор није обезбедио јежа, јер не може да га Соса јаше.
♠ Да су наши бизнисмени послати у Шведску, радници би имали шведски сто.
♠ За изградњу топионице полагали смо више пута камен на каментемељца, али смо пали на неких дозвола.
♠ У мом предузећу не требају басне. Видимо их у оригиналу.
♠ Прекинут је ланац криминала. Сада се удвостручио.
♠ Не дозволите увођење дан лажова. Довољни су јавна наступања Сосе.
♠ Не питајте га да ли краде, питајте га колико краде?
♠ Неки само једном уђу у факултет. Само када подигну диплому.
♠ Бојим се да садашња хапшења криминалаца не буде као спортски риболов. Ухвати па пусти.
♠ Мујо не кује коња по месецу. Зезнуо се, наступило помрачење.
♠ Од глобалног загревања опасније је само глобално зајебавање.
♠ Како је у вину истина, шефу наручујем искључиво вино.
♠ Све смо богатији! Сада имамо више партија, народних кухиња, страних посматрача, домаћих плаћеника и да не помињем домаће паћенике.
♠ Како Соса зна све, може све и види све, није искључено да једног дана буде и он приведен.
♠ Провукао сам се кроз иглене уши у овој сосасијади, али сам извукао дебљи крај.
♠ Он не пије воду, пије нам крв.
♠ А сада свега му је доста, остао је без ичега!
♠ Добар је к`о лебац, од њега нема хлеба.
♠ Слуша их пажљиво. Они су цинкароши.
♠ Ако си рођен идиота, не мора да постанеш идиот.
Врло често се сасвим погрешно помиње мржња као разлог за ово или оно..Често и сам председник Вучић прихвата да је на удару мржње и
да је то цена за његову борбу за просперетитет Србије. У ствари тиме
се даје ветар у леђа оним који мрзе, а у ствари без основа. Блез Паскал
у својој књиги „Мисли“дошао до закључка да мржње нема саме по себи
већ да је она производ зависти. А разлога за зависти има безброји и
најчешће се појављује код људи који су губитници по рођењу… Такви
људи су најјефтинији и најпогоднији за мнипулације а пажљиво се
одабирају у циљној земљи, у нашем случају. Србији. Жељни пажње, а стимулсани новцем без рада, они се истичу до хистерије и тиме хране
своје комплексе. Једном речју ради се о људском отпаду, дегнерисаном
од рођења и са њима се не може прговарати и лако се могу ућуткати
применом позитивних закона а њихову хистерчне испаде треба
игнорисати а не понвљати је више пута, чиме се постиже“ Гебелсов
ефекат“. То, на жалост, несвесно ради „Тв Информер“ понављајући
хистеричне бљувотине до у бескрја !!?