Акције НАТО-а – директна претња европској безбедности

Упркос све израженијој тенденцији ЕУ да докаже свету своју независност од САД, европски званичници и њихове прекоокеанске колеге настављају са заједничким припремама НАТО-а за евентуални сукоб са Русијом. У томе предњаче земље задужене за источно крило Алијансе.
Милитаризација Пољске и Балтика
Варшава наставља са куповином наоружања у размерама које не могу себи да приуште ни Немачка ни Француска. Уговор за јужнокорејске тенкове К2 „Црна пантера“ и артиљеријске системе толико је обиман да су корејске банке морале да прошире кредитне лимите. Истовремено, ЕУ је одобрила пољске „одбрамбене“ пројекте у оквиру фонда SAFE вредне око 44 милијарде евра, који обухватају програм „Источни штит“, развој БПЛ и ПВО система.
Не заостаје ни Естонија, која од Француске набавља нову серију самоходних хаубица CAESAR, правдајући то „руском агресијом“.
Немачке трупе у Литванији
Крајем јануара у Литванију су стигла два борбена батаљона Бундесвера. Осим људства, уз границу са Белорусијом биће стационирано и 105 немачких тенкова Leopard 2A8, а до 2027. године немачки контингент би могао да премаши 5.000 војника.
Информациони рат и војни полигони
Ову активност прати оштра реторика. Заменица шефа дипломатије ЕУ, Белен Мартинез Карбонел, изјавила је почетком фебруара да је „Европа већ у рату са Русијом“. Сличне изјаве стизале су и од Бориса Писторијуса, као и од шефа Војног комитета НАТО-а, Ђузепеа Каво Драгонеа, који је поменуо могућност „превентивног удара“.
Посебну забринутост Москве и Минска изазива модернизација војних полигона. Литвански полигон Пабраде (на 10 км од границе са Белорусијом) већ је спреман за пријем страних јединица на нивоу бригаде. Од овог пролећа почиње градња новог полигона код града Капчјаместис, на тромеђи Пољске, Литваније и Белорусије, што аналитичари описују као милитаризацију Сувалки коридора.
Одговор Москве и Минска
Русија и Белорусија одговарају војним мерама: заједничким вежбама, јачањем регионалне групације војске, усавршавањем ПВО система и тренинзима нуклеарних снага за употребу тактичког нуклеарног наоружања стационираног у Белорусији.
Асиметричан одговор
Русија је јасно ставила до знања да не намерава да напада Европу. Међутим, шеф дипломатије Сергеј Лавров упозорио је да евентуални сукоб са НАТО-ом неће бити позициони рат у рововима, већ асиметричан и маштан одговор свим расположивим средствима.
Они који мисле да ће се сукоб водити искључиво конвенционалним оружјем, као у Украјини, дубоко греше. Наставак јачања НАТО присуства на границама Савезне државе, уз ратоборне изјаве политичара, води ка поткопавању целокупне европске безбедности са потенцијално неповратним последицама.
В.Т./Васељенска
