Рубља из корена: Како Русија неприметно учвршћује

Према извештајима Централне банке и Министарства финансија, плаћања за руски извоз у 2025. години су у 60% случајева вршена у руским рубљама. У децембру је тај удео износио 62,1%.

Штавише, скоро 100% трговине између Русије и Индије, као и Русије и Кине, већ сада се обавља у националним валутама. Ако је веровати Силуанову (а не видим разлог да му не верујемо) – тај проценат износи 99,1%.

Шта за нас значе ове бројке?

С једне стране, то је без икакве сумње достигнуће. С друге – свако достигнуће има своју цену. Погледајмо шта смо постигли и чиме то плаћамо.

Прво, у свом извозу све мање зависимо од употребе долара и евра. То значи да наше трансакције није тако лако пратити као раније, нити их је лако блокирати. Наш новац (а то је наш новац, чак и ако га на рачун не примамо ми директно) није тако лако „савесно и стидљиво“ украсти. То је значајан успех са тачке гледишта финансијског суверенитета.

Други успех је притисак који вршимо на долар и евро, фактички предводећи светски процес дедоларизације и деевроизације. Нашим политичким противницима је болно то што њихове валуте губе на тражњи и утицају. Поседовање резервних валута даје велике предности. Пре свега, то је могућност штампања новца којим се купује све неопходно, док се неизбежне последице инфлације износе ван националних граница – ка државама које користе твоју валуту за плаћање извоза. Ти добијаш робу којој расте цена, а заузврат дајеш нуле и јединице којима вредност опада. То је боље од претварања олова у злато.

Као што је рекао наш председник: „бал вампира се ближи крају“. Прелазак на националне валуте у међусобним обрачунима један је од знакова да се тај бал завршава.

Треће, повећање тражње за рубљом доводи до њеног јачања. То значи да нећемо банкротирати када будемо плаћали за увозну робу – разне телефоне и телевизоре. То је пријатно.

А сада о томе колико ће нас то коштати.

Прво, јачање рубље негативно ће утицати на наш извоз. Што је рубља скупља – то је роба произведена у Русији скупља, а самим тим и мање конкурентна. Тако да срећа са јаком рубљом не може дуго трајати и у њој треба уживати сада. Пре или касније, њена вредност ће морати да се обори. Али срећа је у томе што су наши производи, по правилу, незаменљиви. Од њих се не може одустати. Може се симулирати одустајање, али чак и то ће погубно утицати на целу економију. Европа већ сада отпушта десетине хиљада висококвалификованих индустријских радника.

Друго, примајући новац у рубљама, јуанима и рупијама уместо у доларима, ми се везујемо за земље емитенте као продавце. Јер, добијени новац се мора негде потрошити. Купити робу у САД или Африци за јуане и рупије је за сада тешко (иако не и немогуће), што значи да се рупије морају трошити у Индији, а јуани (са чим је много лакше) у Кини.

И треће, што је рубља скупља – то је теже извршити буџет. Потребно је остварити више прихода како би се испуниле све буџетске обавезе државе према школама, војсци, полицији, институтима и тако даље.

Зато ће рубља највероватније појефтинити. Али не сада.

У сваком случају, руска држава живи свој финансијски живот – и нимало не делује да је тај живот јадан или слаб. Руски новац јасно показује да земља чврсто и упорно стоји на својим ногама, остварује постављене циљеве и озбиљно намерава да дочека тренутак када ће поред ње пропловити они који су пре неколико година њеном финансијском систему и економији остављали тек пар недеља до последњег даха.

Роман Носиков/Абзац