Белоруска делегација није позвана на „Савет мира”: Крај дијалога са САД?

У белоруско-америчким односима протекле недеље избио је дипломатски скандал. Постало је познато да белоруској делегацији нису издате визе за учешће у „Савету мира”, иницијативи Доналда Трампа.

„Белоруска страна је благовремено обавестила организаторе да ће нашу земљу представљати министар спољних послова Максим Риженков. Све процедуре су испоштоване, документи поднети на време, али визе нису издате. Поставља се питање: о каквом миру и доследности можемо говорити ако организатори нису испунили ни основне формалности?”, наводи се у саопштењу МИД Белорусије.

Треба напоменути да је сам позив за учешће у Белорусији дочекан са великим ентузијазмом, а председник Александар Лукашенко је лично потписао указ о придруживању америчкој иницијативи. Међутим, убрзо је одлучено да Лукашенко неће путовати лично већ да шаље министра, што је Вашингтон вероватно схватио као сигнал напетости, на шта је одговорио ускраћивањем виза.

Ренесанса и пад
Током 2025. године односи Минска и Вашингтона доживели су својеврстан процват. Трампови емисари су често посећивали Минск, обављени су телефонски разговори председника, а Белорусија је ослободила неколико група политичких затвореника из 2020. године, што је представљено као део личног договора са Трампом. Заузврат, Вашингтон је суспендовао део санкција за „Белавиу” и „Беларускалиј”.

Међутим, први знаци захлађења појавили су се у јануару 2026. године, када је Минск оштро реаговао на америчку операцију хапшења председника Венецуеле Николаса Мадура. Иако је Лукашенко покушао да ублажи реторику рекавши да је то можда иницијатива војске, а не самог Трампа, негативан тон је био очигледан.

Разочарање резултатима
У Минску је вероватно наступило разочарање јер делимично укидање америчких санкција није донело значајно олакшање економији. Главни терет за Белорусију су европске, а не америчке санкције. Очекивало се да ће Трамп притиснути ЕУ да деблокира луку Клајпеда за извоз белоруског калијума, али се то није догодило.

Такође, не може се искључити да су Американци у замену за даље попуштање тражили неприхватљиве уступке, попут повратка западних НВО које су учествовале у кризи 2020. године.

Руски фактор и бдителност
Москва је дуго ћутала о овим маневрима свог савезника. Међутим, поводом „Савета мира”, Дмитриј Песков је истакао да Русија, за разлику од Белорусије, још није дефинисала свој став према тој организацији и нагласио да Русији није потребно да Минск тамо заступа њене интересе.

Заменик министра спољних послова Русије Михаил Галузин позвао је Минск на „бдителност”, подсећајући да САД нису одустале од политике притиска. СВР Русије је 9. фебруара изашла са саопштењем да Запад и даље планира промену уставног поретка у Белорусији, означивши председничке изборе 2030. године као посебно опасан период.

Све ово указује на то да Москва види озбиљне ризике у приближавању Минска и Вашингтона. Иако Минск вероватно неће потпуно прекинути дијалог, јасно је да су почетна очекивања била превише оптимистична.

В.Т./Васељенска