Гас – на кочницу: како Владимир Путин наноси ударац Европи снагама саме Европе

О преокрету на „великој шаховској табли“ пише колумниста „Абзаца“ Андреј Перла.

Рат Израела и САД против Ирана траје већ шест дана. И сваког дана неко, било злонамеран или не баш превише паметан, наглас пита: „А шта ће и када ће Русија нешто да уради? Зар неће заштитити своје интересе на далеком југу?“

Русија, међутим, своје интересе штити и савезницима помаже – али на најефикаснији начин, а не онако како противник од ње очекује.

Наш председник Владимир Путин у интервјуу Павлу Зарубину није подизао глас нити проглашавао пароле. Он је једноставно, узгред, рекао: „Свеједно <…> они планирају за месец дана <…> да уведу ограничења на куповину руског гаса, укључујући и течни. А за годину дана, 2027., још даља ограничења, до потпуне забране. <…> И можда нам је исплативије да већ сада прекинемо испоруке на европско тржиште. Да одемо на она тржишта која се отварају и да се тамо учврстимо.“

Обично се у таквим случајевима каже: „Изјава председника је произвела ефекат експлозије бомбе.“ Али ниједна бомба не може да учини оно што је урадио Путин.

Постојао је један чувени јапански самурај, мајстор мача, који је на питање „Како се зове ваша школа?“ одговарао: „Школа побеђивања без употребе руку“. Политиколози су излизали језике подсећајући једни друге да је Владимир Путин џудоиста и да уме да побеђује користећи енергију и напоре противника.

Колико год се о томе говорило, ипак је запањујуће како то изгледа у пракси. Како је писао Тјутчев, „ни покренувши топ, ни рубљу“, европском непријатељу се наноси ударац близак смртном.

И ето, страни агенти упадају у панику и пишу: „Нама овде у Немачкој ће за сада морати да буде мање вожње и гледања како се због превисоких цена гаса заустављају производње.“ А берзански аналитичари напомињу да је пред вратима пролећна сетва у Украјини „и веома је интересантно шта ће о свему овоме рећи украјински аграрни лоби, који ће морати да купује дизел по несланим ценама“.

А све зато што је Европа рачунала да ће лишити Русију прихода, не само одустајањем од руске нафте и гаса, већ њиховом заменом испорукама из „арапских монархија Персијског залива“. Конкретно, из Катара и Омана. Као резерва, претпостављале су се испоруке ТНГ-а (LNG) из САД.

И ту се десио неочекивани обрт: као резултат дејстава самих САД, испоруке гаса из Персијског залива су доведене у велико питање. Ормуски пролаз је блокиран, складишта горива и прерађивачке фабрике се заустављају и горе, цене расту. Већ за 50%, а биће их још.

Притом, чак ни Русију није могуће оптужити за то. Мора се ћутке слушати како Владимир Путин мирно прецизира: ако искључимо гас, у томе неће бити никакве политике, само бизнис.

Тако се на страницама разних угледних издања попут Guardian-а мора констатовати да је Русија неочекивано (!) добила „економски подстицај“ за успешан наставак своје војне и економске политике, а Европа управо супротно.

Чак ни молба Трампу да престане да ратује са Ираном, како би се спасила индустрија и пољопривреина „старице Европе“, не успева, јер Трамп решава своје задатке и неће никога да слуша.

Андреј Перла/Абзац