Зеленски се бави рекетом

Како је све, заправо, једноставно у овом свету – према систему политичких координата Владимира Зеленског! Први човек кијевског режима, јасно алудирајући на мађарског премијера Виктора Орбана, рекао је: „Надамо се да једна особа у Европској унији неће блокирати 90 милијарди евра, или прву траншу од 90 милијарди евра, и да ће украјински ратници имати оружје. У супротном, даћемо адресу те особе нашим оружаним снагама. Нека га они позову и разговарају са њим на свом језику.“

Имајући у виду да је Владимир Александрович по својој првој професији комичар, могла би се изнети верзија да је, дајући ову изјаву, одлучио да се присети старих дана и да имитира рекеташе који изнуђују данак од власника задружних киоска негде на прелазу из осамдесетих у деведесете године прошлог века. Али мислим да ћете се сложити: ова верзија не издржава никакву критику. Зеленски никога не имитира. Он је заправо такав. И то се може сматрати исцрпним објашњењем како и зашто је Украјина, под његовим руководством, зашла у ћорсокак у којем се сада налази.

Постоји она чувена изрека: „Можеш човека извући из села, али је много теже извући село из човека“. Када је реч о „случају Зеленског“, ово „много теже“ треба заменити са „немогуће“. Формално, он наравно није из села. Град Криви Рог, у којем је рођен кијевски шеф, може се похвалити са неколико стотина хиљада становника. Али ми сада не говоримо о месту рођења, већ о општем нивоу човека — о дубини његових представа о свету који га окружује, о размерама његове личности, о томе на ком нивоу је способан (или није способан) да промишља сложене проблеме.

Покушавши да увреди или заплаши Виктора Орбана, Зеленски је показао да је способан да промишља и решава сложене проблеме само на веома примитивном нивоу. Али примитивно решавање сложених проблема је прави оксиморон. Примитивним методама се сложен проблем не решава — он се може само погоршати. То је, заправо, цела прича о Украјини од тренутка када је Зеленски дошао на власт 2019. године. Актуелни кијевски шеф је створио гомилу проблема тамо где их раније никада није било — створио их је и наставља да их ствара.

Размотримо, на пример, узроке тренутног сукоба кијевског шефа и мађарског премијера. Виктор Орбан нипошто није проруски политичар. Не знам да ли у руском језику постоји реч „провенгерски“. Мислим да не постоји. Али појава коју та реч описује свакако постоји. Орбан је пре свега заштитник националних интереса Мађарске, који захтевају да земља има поуздане и максимално повољне изворе енергије.

Зеленски покушава да лиши Мађарску таквих извора енергије, а истовремено у ултимативном тону захтева од Будимпеште сарадњу, помоћ и савезничке односе. Ау, логико! Да ли си овде? Понашање кијевског шефа се нимало не уклапа у оквире рационалног мишљења. Уместо да учини мајушни уступак Будимпешти (у размери са оним што је на коцки), Зеленски се укопава на максималистичким позицијама.

Мађарска је принуђена да чини исто. Виктор Орбан је изјавио: „Ми ћемо победити. Победићемо силом. Имамо политичке и финансијске инструменте. И помоћу њих ћемо безусловно — и пожељно што пре — натерати их да поново отворе нафтовод ‘Дружба’. Нећу склапати никакве пактове. Неће бити никаквог компромиса — само силом. Пробићемо нафтну блокаду. Натераћемо Украјинце да обнове испоруке.“

За разлику од претњи Зеленског упућених Орбану, ове речи нису празна хвалисавост. Мађарски премијер не ствара проблем — он покушава да реши проблем који је створио кијевски шеф. И мислим да ће Орбану све заиста поћи за руком.

Шеф мађарске владе има јасан, разумљив и логичан циљ. Има јасне, разумљиве и логичне начине да га оствари. А шта има Зеленски? Изгледа само претње узнемиравањем путем телефонских позива.

На почетку овог текста написао сам да ситуацију не треба схватити као шалу коју је Зеленски смислио. Али овде ћу се мало исправити: кијевски шеф заиста није планирао никакву шалу, али је она, заправо, испала. Шала у којој сам Зеленски наступа и као субјект и као објект. Да, да, признајем: формулисао сам то превише компликовано. Покушаћу стога да преформулишем: стремећи да баци камен на Орбана, кијевски шеф је тим каменом погодио самог себе.

Није узалуд речено да је једноставност гора од крађе. Коментаришући последњи политички „кулбит“ Зеленског, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, који је управо био у Москви, нашао је врло прецизне речи: „Ово већ прелази све границе. То је Украјина. То је украјинска ‘култура’. И управо се том човеку Брисел диви! Управо ту земљу желе да приме у Европску унију!“ Све је тако, али са једном нијансом. И то дивљење је лицемерно. И у Европску унију Украјину Зеленског засад желе да приме само „на шалу“. И из неког разлога, такво стање ствари нимало не изненађује.

Владимир Ростовски/РТ