Тужилаштво за ратне злочине под илегалном управом: Самарџић без мандата доноси одлуке и исплаћује себи новац

Тужилац Милош Самарџић већ месецима доноси кључне одлуке у Специјалном тужилаштву за ратне злочине иако нема формално решење о именовању за главног тужиоца или вршиоца функције.

Унутар Специјалног тужилаштва  за ратне злочине  већ месецима је на делу систем управљања заснован на усменим налозима и противзаконитим овлашћењима, тврде извори добро упознати са ситуацијом у овом тужилаштву. Према сазнањима портала Васељенска, тужилац Милош Самарџић већ месецима руководи тужилаштвом без икаквог формалног решења о постављењу за главног тужиоца или вршиоца функције, делујући искључиво по директивама врховне тужитељке Загорке Доловац и одлазећег председника Високог савета тужилаштва, Бранка Стаменковића.

Наш саговорник  наводи да упркос томе што су о свему обавештене највише инстанце, злоупотреба овлашћења се наставља и то уз одобрење истих.

„Самарџић своје право црпи из периода када је по налогу Загорке Доловац био постављен за заменика Душана Кнежевића и још једног тужиоца блиског врховној тужитељки. Међутим, иако је Кнежевићу функција вршиоца функције престала да важи још прошле године, и упркос томе што се прихватио дужности тужиоца у Врховном тужилаштву, он је наставио да изиграва шефа у Ратним злочинима и при том да користи све привилегије те позиције. Њему и даље држава плаћа стан у Београду, возача и то све на рачун државе, против које отворено наставља да ради.“

Самарџић свој легитимитет црпи из годишњег распореда послова за 2024. годину, којим је одређен као заменик Душана Кнежевића у случају спречености. Међутим, како је Кнежевићу мандат в. ф. тужиоца формално окончан, правни основ за овакво замењивање је ништаван.

Наш саговорник истиче да упркос томе, Самарџић самостално доноси одлуке о распоређивању предмета, чак запошљава нове службенике и потписује им решења о сталном радном односу.

Осим тога, посебно је проблематично и то што су Самарџић и Кнежевић, а све уз одобрење Доловац, сами себи на име непотребних дежурстава  до сада исплатили више десетина хиљада евра. За све то постоје финансијски извештаји на основу којих се може видети и да су те исплате наведене у моментима када је Самарџић био ван земље, те није ни могао бити на дежурству.

„Последња у низу његових незаконитих радњи јесте и давање мишљења за упућивање Душана Кнежевића и Лазара Лазовића у Специјално тужилаштво за ратне злочине. Наиме, закон јасно прописује да је за упућивање тужилаца у друго тужилаштво потребна сагласност главног тужиоца или евентуално вршиоца функције, што Кнежевић није скоро већ годину дана“.

На последњој седници Високог савета тужилаштва, а поводом примедбе на рачун оваквог незаконитог поступања и злоупотреба функције, председник овог тела Бранко Стаменковић изнео је тврдњу да је Душан Кнежевић, заједно са Владимиром Вукчевићем, био један од оснивача Тужилаштва за ратне злочине.

Добро упознати извори оспоравају ове наводе, указујући да је Кнежевић у ову институцију прешао из Окружног тужилаштва искључиво ради рада на предмету „Овчара“, што му је уједно остао и једини предмет у каријери.

„Сви тужиоци врло добро знају да је Кнежевић пуних 14 година на посао долазио само средом, што је пракса која је прекинута тек доласком Снежане Станојковић на чело тужилаштва, као и да му је једини предмет био „Овчара“. Међутим Стаменковић и Доловац се према државним институцијама односе као према невладиним организацијама, па када некоме истекне упућивање, они на основу тога ко се задесио као оснивач, дају почасну функцију. Али у овом случају, ни тај навод да је он један од оснивача овог тужилаштва, није тачна.“

Истовремено, чланица ВСТ Тања Вукићевић потврдила је да Кнежевић и Лазар Лазовић имају потребна мишљења за упућивање у ЈТРЗ, али се прећуткује да је та мишљења дао управо Самарџић, који за то нема законско овлашћење. Оваква пракса омогућава наставак рада по усменим налозима, примање страних делегација након истека мандата и креирање правосудне политике мимо важећих закона Републике Србије.