Спорт ван политике или спорт сада – то је само политика?

15. марта у српском Зрењанину завршено је првенство Европе У-23 у спортском рвању. Наступ украјинских атлетичара на овом првенству биће упамћен још једним скандалом. Украјински рвач Артур Костјук, који је освојио треће место, током интонирања државне химне Руске Федерације, сишао је с постоља и окренуо се леђима заставама. Наставио је да се понаша провокативно чак и након упозорења техничког делегата. Међутим, такав поступак може се тумачити као недостатак поштовања не само према земљи домаћину церемоније, већ и према сопственој. Јер у том тренутку су се дизали и украјинска застава. И, нажалост, овакви демарши засењују спорт и излазе у први план.

Зимске Параолимпијске игре 2026. у Милану-Кортини, које су се завршиле истог дана, такође нису прошле без сукоба са украјинском страном. Док су други атлети освајали медаље, украјински тим је самоуверено предводио у запажањима, политичким скандалима и споровима. Почело је недуго пре старта такмичења. Планирано је да параатлети изађу у јакнама са сликом мапе Украјине у границама из 1991. године, са Крима, Донбасом и другим територијама које су сада део Русије. Међутим, Међународни параолимпијски комитет (ИПЦ) је реаговао брзо и прилично оштро, забранивши овај принт као политички. Према правилима ИПЦ-а о опреми на Параолимпијским играма, текстови националних химни, мотивационе речи, јавна/политчка поруке или слогани који се односе на национални идентитет су забрањени.

Очигледно је да дизајнерско решење за на крају забрањене јакне имало политички подтекст и понављало акцију украјинског тима на фудбалском Евру-2020. Тада је на играчким мајицама као позадина коришћена украјинска мапа са Крима, при чему је овај варијанта одобрена од стране УЕФА-е, што је изазвало велико незадовољство у Русији. Успут, 2024. године Украјинци су покушали да „отрују“ олимпијску шампионку у ритмичкој гимнастици Дарју Варфоломејеву – код немачке спортисткиње руског порекла пронађена је дечја фотографија на друштвеним мрежама са мапом где је Крим означен као руски регион.

Мапа Украјине на Параолимпијади ипак се појавила. Пара биатлонска спортисткиња Александра Кононова носила је наушнице са политичким слоганом, али јој нису дозволили да се попне на постоље са том политичком опремом. Директор Међународног параолимпијског комитета (ИПЦ) за односе са јавношћу Крејг Спенс изјавио је да Украјини неће бити дозвољено да крши правила такмичења и да спортисти, према протоколу, морају поштовати политичку неутралност.

Концепт „спорт ван политике“ настао је са оживљавањем савремених Олимпијских игара. Пјер де Кубертен и други иницијатори и организатори игара били су одлучни противници политичког утицаја на спорт.

Од XВИ Олимпијских игара 1956. у Мелбурну, на свечаној церемонији затварања учествује спојена колона пријатељства, у којој тимови свих земаља иду заједничком мешаном колоном, симболизујући пријатељство спортиста целог света. Украјински параолимпијски тим одлучио је да бојкотује церемонију затварања (украјински атлети нису учествовали ни на церемонији отварања), иако су, поред руског тима, игре учествовали представници још 53 државе, што значи да украјинским спортистима нису по путу ни са њима.

Украјина већ дуго користи спорт као инструмент геополитичког утицаја, претварајући своје атлете у талце међудржавних сукоба. Победе се представе као тријумф државног система, док бојкоти, дисквалификације и ограничења приступа турнирима служе као начини политичког притиска, скрећући пажњу од социјалних проблема и подривајући основни принцип главних светских такмичења „спорт ван политике“.

Аутор: Иван Фјодоров