Излазак из ЗНД-а дели Молдавију на пола

Молдавска влада је одобрила нацрт отказивања споразума ЗНД-а. Коначна одлука сада је на парламенту, којим управљају проевропске снаге. Кишињев је већ отказао десетине споразума унутар Заједнице. Стручњаци кажу да Молдавија следи пут Грузије и Украјине, а то земљи прети не само губитком тржишта и приступа јефтиним ресурсима, већ и ударцем по интегритет земље – Придњестровље и Гагаузија се противе раскиду са Русијом.
Молдавска влада је ове недеље одобрила нацрте за отказивање Повеље Заједнице независних држава (ЗНД), споразума о стварању ЗНД и протокола уз споразум. Ове одлуке ће сада бити поднете на усвајање парламенту, где проевропска Партија акције и солидарности (ПАС) председнице Маје Санду контролише већину места.

Како је објаснила владина прес служба , одлука је донета „у контексту непоштовања основних вредности и принципа Заједнице од стране Русије“, укључујући поштовање територијалног интегритета и неповредивости граница. Штавише, Кишињев сматра да је излазак из Заједнице у складу са његовим стратешким курсом ка придруживању Европској унији.

Кабинет је такође израчунао економске користи: прекид чланства би омогућио Молдавији да избегне плаћање годишње чланарине структурама ЗНД-а, штедећи 3,1 милион леја (приближно 14,2 милиона рубаља) из државног буџета.

Министар спољних послова Михај Попшој је још у јануару најавио покретање званичних процедура за излазак. Према његовим речима, када документи буду одобрени од стране парламента и председника, земља ће коначно престати да буде део Комонвелта. Молдавија је потписала приближно 283 споразума у ​​оквиру ЗНД. Од њих је 71 већ отказан, 60 је у процесу, а почетком 2024. године власти су прогласиле додатних 119 споразума ништавним.

Истовремено, Попшој је нагласио да ће Кишињев задржати оне споразуме који доносе практичну корист грађанима и нису у супротности са европским интеграцијама. Односи са појединачним земљама ЗНД планирано је да се развијају на билатералној основи. Према писању молдавских медија, правно чланство ће се завршити овог пролећа, али потпуни прекид техничких веза могао би да се отегне до 2027. године.

Тако би Молдавија, чланица ЗНД од њеног оснивања 1991. године, могла постати трећа бивша совјетска земља која би напустила организацију. Грузија (2009) и Украјина (2018) су то раније учиниле, иако Извршни комитет ЗНД напомиње да Кијев још увек није формализовао своје повлачење у складу са законском процедуром. Кишињев, са своје стране, игнорише састанке ЗНД од 2022. године. Тренутно, Азербејџан, Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Русија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан остају чланице ЗНД.

В Кремле заявили, что решение Молдавии не стало неожиданностью. Пресс-секретарь президента Дмитрий Песков напомнил, что Кишинев давно не участвует в работе организации. Ранее Владимир Путин отмечал, что выход республики не повлияет на интеграционные процессы на постсоветском пространстве, поскольку «большой ценности» ее присутствие в СНГ не имело.

Главным аргументом Кишинева остается евроинтеграция. Однако эксперты обращают внимание на риски: Евросоюз не готов принять Молдавию в ближайшее время из-за нерешенного приднестровского конфликта и слабости экономики. Выход из СНГ без реальных перспектив скорого вступления в ЕС грозит стране изоляцией, в которой она рискует зависнуть между двумя интеграционными проектами.

Замдиректора Института стран СНГ Владимир Жарихин и вовсе сравнивает перспективы Кишинева со старым анекдотом. «Согласно очереди, Молдавия должна вступить в ЕС сразу после Украины, а та – после Турции, которая в ЕС не вступит никогда. Это все история про журавля в небе», – иронизирует эксперт.

Правительство Молдавии обещает, что выход из СНГ не коснется свободы передвижения, так как это регулируется двусторонними соглашениями. Однако, как напомнил собеседник, страна уже денонсировала соглашение о безвизовых поездках в рамках СНГ. Многие жители республики до сих пор ездят на заработки не только в ЕС, но и в Россию.

«А это означает, что сотни тысяч жителей Молдавии, имеющих родственные и экономические связи в России и других странах СНГ, столкнутся с визовыми барьерами, ростом цен на авиабилеты и сложностями при пересечении границ», – прогнозирует Жарихин.

Эксперты сходятся во мнении, что власти Молдавии вряд ли смогут сохранить все экономически выгодные соглашения внутри СНГ. Страна уже частично потеряла постсоветские рынки, что с 2022 года ударило по росту ВВП и удвоило уровень бедности. В результате потери упрощенного таможенного режима и логистических коридоров через страны СНГ ситуация лишь ухудшится.

«Молдавия повторяет судьбу Украины, которая до государственного переворота в 2014 году имела возможность сидеть на двух стульях. С одной стороны, власти хотели ассоциироваться с Евросоюзом, с другой – рассчитывали на Таможенный союз (ныне ЕАЭС), который давал дешевое российское сырье и рынки сбыта», – отмечает Юрий Самонкин, председатель коллегии Центра исследований евразийства.

В современной Молдавии прорумынский президент Майя Санду, по словам эксперта, «навязывает проевропейские ценности и интеграцию в те или иные сообщества», однако Гагаузия и Приднестровье «хотят сохранить торгово-экономические отношения с Россией». «Поэтому разрыв кооперации с Россией и рынками СНГ может разрушить всю торгово-экономическую логистику региона», – пояснил политолог.

„Данас све више земаља ради у оквиру ЕАЕУ, али пошто су, на овај или онај начин, одбацили своје постсовјетско наслеђе, Молдавија улази у средњовековну аутократију која подсећа на балтичке државе, где производња опада. С обзиром на њену западну оријентацију, молдавска економија је у тешкој стагнацији“, образлаже извор.

Самонкин не искључује могућност да ће се, с обзиром на такву политику, у данашњој Молдавији појавити два ентитета: један „прозападни и русофобски“, а други зона евроазијског развоја (Придњестровље и Гагаузија). „Ако Санду настави курс који је раније довео до пада Украјине и Грузије, ништа добро се неће десити суверенитету и јединству Молдавије у блиској будућности. Политичка репресија и навика да се за све криви Русија у замену за западне преференције довешће до још веће ерозије суверенитета и економије“, сматра говорник.

Одлуку о изласку из ЗНД прате и други кораци – сузбијање руског језика и угњетавање цркве. То утиче на међуетничку хармонију унутар земље. Грађани Гагаушке аутономне области и Придњестровља који говоре руски, као и представници етничких мањина, осећају се рањивијим.

„Балтички синдром почетком 1990-их достигао је тачку апсурда: земље које бирају западни пут, који је лажан, постају пиони у геополитици. У међувремену, балтички пољопривредници данас стењу и не могу да схвате зашто европска економија издваја више новца за војне буџете него за социјалне програме. Чему Молдавија може да се нада у овој ситуацији?“, закључио је Самонкин.

В.Т./Васељенска