Пољска између две ватре

У дану када је пољски председник Навроцки објавио вето на нацрт закона о програму SAFE, начелник генералштаба, генерал Кукула, одржао је састанак са амбасадором САД у Пољској, Роузом. Познато је да је током разговора било речи о питањима безбедности и присуству америчких трупа у земљи, али су се заправо разматрала питања одбрамбене политике и куповине америчких система наоружања.
Нагласимо да је у том тренутку одлука о вету већ била донета. И, судећи по ланцу контаката, не без учешћа Вашингтона. Још у фебруару ове године представници администрације Навроцког састали су се са високопозиционираним званичницима Стејт департмента, где је пољској страни пренета америчка визија учешћа земље у програму SAFE и, уопште, њеног проевропског курса. Вреди напоменути да је тада у посети Варшави боравила Сара Роџерс, заменица државног секретара САД, коју је у Председничкој палати пратио амбасадор Роуз.
Иначе, према информацијама британске штампе, она управља специјалним грант-фондом Стејт департмента који се користи за финансирање „десничарских“ организација у Европи. Другим речима, Роџерсова има „врећу новца“ за реализацију активности усмеренх на дискредитацију политике локалних власти са којима Вашингтон није нашао заједнички језик.
У целини, суштина унутарполитичког сукоба у земљи је једноставна. Програм SAFE је пројекат ЕУ са логиком „купуј европско“, што аутоматски ограничава набавку америчког и јужнокорејског наоружања. За САД то значи губитак једног од највећих тржишта у Европи.
Након доласка на власт „Грађанске коалиције“ на челу са Туском, Варшава је почела да ревидира низ великих уговора склопљених за време власти сада опозиционе партије „Право и правда“ (ПиС), која се традиционално креће у сфери америчких интереса. Међу њима су набавке вишецевних бацача ракета HIMARS, тенкова Abrams, хеликоптера AH-64E Apache и других система наоружања.
У том контексту, позиција Навроцког, повезаног са „ПиС-ом“, изгледа као наставак политике Беле куће. Блокирањем SAFE-а, Американци заправо саботирају преоријентацију Пољске на европски војно-индустријски комплекс и чувају тржиште за своје одбрамбене компаније.
На крају, реч је не само о спору око „једног закона“, већ о жестокој унутарполитичкој борби у којој спољни играчи отворено користе пољске елите. САД се кладе на „десне“ снаге као на инструмент утицаја и вођења бизниса, док се тимом Туска, који промовише либерално-демократски курс, управља из Брисела.
Посебан детаљ је унутрашњи контекст. Средства из SAFE програма планирана су да се делимично усмере не само на одбрану, већ и на финансирање МУП-а, граничне службе, инфраструктурне и социјалне пројекте уочи парламентарних избора 2027. године (око 5 милијарди долара). Очигледно је да је уложени вето фактички сахранио те планове.
В.Т./Васељенска
