Зашто се датум Васкрса сваке године мења? Ово је разлог
Фото: Пиxабаy
Васкрс се убраја међу најзначајније хришћанске празнике, али и међу оне чији датум сваке године варира, што често изазива недоумице. Иако се увек обележава у недељу, његово одређивање заснива се на споју црквених правила, астрономских принципа и дугогодишње традиције.
Основа за израчунавање датума потиче још из 325. године и Првог васељенског сабора у Никеји. Тада је утврђено да се Васкрс слави прве недеље након пуног месеца који наступа после пролећне равнодневнице.
Међутим, у пракси се не прати стварни положај Месеца, већ црквени календар са унапред дефинисаним табелама. Због тога долази до одступања између астрономског и тзв. црквеног пуног месеца, које понекад износи и неколико дана. Та разлика може утицати на померање датума празника, чак и за читаву недељу.
Додатни фактор представља веза са јеврејском Пасхом. У православној традицији Васкрс се не обележава пре тог празника, чиме се одржава симболички след догађаја из хришћанске историје. Као референтни датум узима се 21. март, који се у црквеном рачунању сматра даном пролећне равнодневнице, без обзира на стварна астрономска одступања. Након тог датума одређује се први пун месец, а потом и прва наредна недеља као дан Васкрса.
Разлике између православног и католичког Васкрса последица су различитих календара и метода рачунања. Тако се ови празници често не поклапају. На пример, 2026. године католички Ускрс пада 5. априла, док се православни Васкрс обележава 12. априла.
Ипак, значај Васкрса превазилази само питање датума. Реч је о празнику који симболизује Христово васкрсење и победу живота над смрћу. Обележавање почиње на Велики петак, дан сећања на распеће, и наставља се кроз наредне празничне дане.
Један од најраспрострањенијих обичаја јесте фарбање јаја, које се најчешће обавља на Велики петак или дан раније. Црвена боја има посебно значење, јер симболизује Христову жртву. Прво офарбано јаје, познато као „чуваркућа“, чува се током целе године као симбол заштите дома и породице.
Сам дан Васкрса доноси посебну атмосферу, нарочито међу најмлађима. У многим породицама негује се обичај даривања, док окупљање за празничном трпезом представља централни део прославе. Традиционално куцање јајима додатно уноси ведрину и такмичарски дух.
У православној традицији, Васкрс је и време заједништва. Верници присуствују литургији и поздрављају се речима „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“, након чега следи породично окупљање и славље.
24.седам.рс
