Морални суноврат: Живковић признао да се о Лори ћутало због „добрих односа“ са Хрватском

Лидер ДПС-а најављује већину, нуди уступке и открива зашто су злочини над црногорским држављанима били гурнути под тепих

Наступ Данијел Живковић није донио ништа ново — осим што је још једном потврдио да ДПС и даље живи у времену када је могао да игнорише и историју и одговорност. У увјерењу да ће „обезбиједити довољну већину да буде власт“, Живковић гради слику политичке снаге која више личи на жељу него на реалност.

Тако он тврди да ДПС има око 28 одсто подршке и да ће на основу тога бити носилац будуће власти, иако је очигледно да без коалиционих партнера тај проценат није ни приближно довољан за формирање већине. Уз то, и сам признаје да дио политичких субјеката не жели сарадњу са ДПС-ом, што додатно доводи у питање његове пројекције. Ипак, упркос томе, Живковић говори о „сигурној власти“.

Међутим, суштина његовог наступа није у процјенама изборног резултата, већ у ономе што је открио говорећи о прошлости.

Тако Живковић без задршке признаје да ДПС није покретао питање логора Лора — мјеста гдје су црногорски држављани били мучени и убијани — јер су односи са Хрватском „били на високом нивоу“. Та реченица сама по себи представља политички и морални скандал.

Јер, шта заправо значи „висок ниво односа“ ако се због њега прећуткују злочини над сопственим грађанима?

Да ли је то политика у којој се правда жртвује ради дипломатског комфора? Да ли су страдања људи била мање важна од одржавања привида „добрих односа“?

Живковић каже да „све то треба испитати“. Али гдје је та потреба била онда када је његова партија имала апсолутну власт? Гдје је била одговорност према жртвама док се годинама ћутало?

Истовремено, говорећи о школском броду „Јадран“, он подсјећа на идеју да се тај брод дијели са Хрватском, као некаква заједничка „НАТО платформа“. У истом наступу, дакле, добијамо и спремност на уступке и спремност на ћутање — све у име политике која је очигледно имала јасне приоритете.

И зато прича о наводној будућој већини ДПС-а не дјелује као политичка анализа, већ као покушај да се заборави прошлост.

Јер, није питање да ли Живковић машта о повратку на власт — већ да ли грађани желе повратак политике у којој се о злочинима ћути ако то одговара „добрим односима“.

А управо је то, његовим ријечима, била пракса.

ИН4С