ПРАВО ЛИЦЕ РЕКТОРА ЂОКИЋА: Политика му је на првом месту, БЛОКАДЕРЕ ХУШКА НА НАСИЛНЕ АКЦИЈЕ! Ево како је злоупотребио СМРТ студенткиње на Филозофском!

Ре­к­тор озва­ни­чио свој ула­зак у по­ли­ти­ч­ку ка­м­па­њу!
Пре­тво­рио Уни­ве­р­зи­тет од ме­ста за шко­ло­ва­ње у ба­зу за политичке аги­та­ције

На­ступ Вла­да­на Ђо­ки­ћа от­крио да он на­ме­ра­ва да по­ди­же свој ре­ј­ти­нг под окри­љем Уни­ве­р­зи­те­та, да за­јед­но с бло­ка­де­ри­ма ру­ши држа­ву и да за тај по­сао оче­ку­је по­др­шку изван Србије!

Ако је не­што у пот­пу­нос­ти ра­зја­сни­ло пра­ву при­ро­ду бло­ка­де­р­ског по­кре­та, уло­гу че­л­них љу­ди ви­со­ког шко­л­ства у одр­жа­ва­њу хао­са и континуинирану злоу­по­тре­бу ау­то­но­ми­је Уни­ве­р­зи­те­та, он­да је то сва­ка­ко по­ли­ти­ч­ки го­вор ре­к­то­ра Уни­ве­р­зи­те­та у Бео­гра­ду Вла­да­на Ђо­ки­ћа одр­жан у уто­рак уве­че!

По­ру­ке ко­је је по­слао с ба­л­ко­на Ре­к­то­ра­та, и то у тре­ну­т­ку кад је по­ли­ци­ја у згра­ди во­ди­ла истра­гу о по­ги­би­ји сту­ден­т­ки­ње (25) на Фи­ло­зо­ф­ском фа­ку­л­те­ту, не­дво­сми­сле­но по­ка­зу­ју да је он сад не са­мо отво­ре­но и ди­ре­к­т­но сту­пио на те­рен по­ли­ти­ке већ је и охра­брио бло­ка­де­ре да посегну за на­си­љем.

– Мо­же­те да по­ша­ље­те по­ли­ци­ју, а на сва­ку па­тро­лу ко­ју по­ша­ље­те до­ћи ће 1.000 сту­де­на­та – за­пре­тио је Ђо­кић.

Га­зе аутономију

Ре­к­то­ров на­ступ от­крио је да он на­ме­ра­ва да по­ди­же свој ре­ј­ти­нг под окри­љем Уни­ве­р­зи­те­та, да за­јед­но с бло­ка­де­ри­ма ру­ши др­жа­ву и да за тај по­сао оче­ку­је по­др­шку изван Ср­би­је.

– Тра­жи­мо не­за­ви­сну, уко­ли­ко је по­тре­б­но, ме­ђу­на­род­но на­д­гле­да­ну истра­гу око­л­нос­ти смр­ти на­ше сту­ден­т­ки­ње… По­зи­вам уни­ве­р­зи­те­те широм Евро­пе, евро­п­ске ин­сти­ту­ци­је ко­је ве­ру­ју у ака­де­м­ску сло­бо­ду да се огла­се. Да­нас Бео­град, су­тра би­ло ко­ји дру­ги уни­ве­р­зи­тет у Европи ко­ји се усу­ди да ста­не уз сво­је сту­ден­те – по­ру­чио је Ђо­кић.

Про­фе­сор Фи­ло­зо­ф­ског фа­ку­л­те­та Вла­ди­мир Ву­ле­тић ка­же за Ку­рир да је на ви­де­ло иза­шло оно што је при­су­т­но од пр­вог да­на бло­ка­да фа­ку­л­те­та.

– Ни­су сту­ден­ти за­по­че­ли бло­ка­ду, већ де­ка­ни и упра­ве фа­ку­л­те­та. Од по­че­т­ка се Уни­ве­р­зи­тет ко­ри­сти као по­ли­ти­ч­ко сред­ство и сту­ден­ти и наставни­ци се за­ма­ја­ва­ју, а бло­ка­де­ри пи­шу сао­п­ште­ња у име свих, а да нас ни­ко и не пи­та. Пос­то­ји сад кли­ка око де­ка­на и ре­к­то­ра и они су се, као и у сва­кој по­ли­ти­ч­кој гру­па­ци­ји, ор­га­ни­зо­ва­ли. Са­мо су за­бо­ра­ви­ли да Уни­ве­р­зи­тет ни­је по­ли­ти­ч­ка стран­ка, да је на Уни­ве­р­зи­те­ту забрањено по­ли­ти­ч­ко де­ло­ва­ње.

Ја­д­ни су по­ку­ша­ји да ма­ски­ра­ју то не­ким твр­д­ња­ма о ау­то­но­ми­ји Уни­ве­р­зи­те­та. Ово што они ра­де са ау­то­но­ми­јом Универзитета ап­со­лу­т­но не­ма ни­ка­кве ве­зе. На­рав­но да по­ли­ци­ја ула­зи на Уни­ве­р­зи­тет, са су­д­ским на­ло­гом, да испи­ту­је тра­ге­ди­ју. Они ми­сле да је Уни­ве­р­зи­тет некакав азил, па ако не­ко на­пра­ви кри­ви­ч­но де­ло, оде да жи­ви на фа­ку­л­те­ту и ни­ко му ни­шта не мо­же. Не­с­хва­тљи­во – на­гла­шва Ву­ле­тић.

Он обја­шња­ва да Ђо­кић мо­же да има по­ли­ти­ч­ке ам­би­ци­је, али да мо­ра да их оства­ру­је изван Уни­ве­р­зи­те­та.

– Он је вр­ло ам­би­цио­зан чо­век и је­дан је од оних за ко­га ва­жи оно: шта је чо­век без фу­н­к­ци­је, ни­шта. Ње­го­ве ам­би­ци­је и мо­ти­ви ме ствар­но не ин­те­ре­су­ју, ти­че ме се је­ди­но то да се око­н­ча ово ста­ње у ко­јем је Уни­ве­р­зи­тет бу­квал­но отет од нас, и од сту­де­на­та и од на­став­ни­ка.

Ректор ра­ди на свом по­ли­ти­ч­ком ре­ј­ти­н­гу све вре­ме и во­лео бих да се што пре скло­ни са Уни­ве­р­зи­те­та јер је заи­ста на­нео то­ли­ку ште­ту Универзитету и ње­го­вој ау­то­но­ми­ји. И он, и кли­ка око ње­га, де­ка­на Да­ни­је­ла Си­на­ни­ја и дру­гих де­ка­на успе­ли су да на­ме­т­ну на­ра­тив да су они ти ко­ји се бо­ре за не­ка­кву све­тлу бу­ду­ћ­ност, а ви­ди­мо сад ка­кав им је од­нос пре­ма од­го­вор­нос­ти – за­кљу­чу­је Ву­ле­тић.

По­ли­ти­ч­ка позорница

По­ли­ти­ч­ки ана­ли­ти­чар Ср­ђан Ба­рац ка­же за Ку­рир да је Уни­ве­р­зи­тет у Бео­гра­ду, под во­ђ­ством ре­к­то­ра Ђо­ки­ћа, пре­стао да глу­ми неу­трал­ну академску ин­сти­ту­ци­ју и пос­тао отво­ре­на по­ли­ти­ч­ка по­зор­ни­ца.

– Ре­к­тор се ни­је обра­тио као чу­вар ау­то­но­ми­је Уни­ве­р­зи­те­та, већ као опо­зи­цио­ни три­бун, с ба­л­ко­на ин­сти­ту­ци­је ко­ју во­ди, пред ма­сом ко­ја је већ би­ла по­ли­ти­ч­ки уза­вре­ла.

То ви­ше ни­је ака­де­м­ски ге­ст. То је ди­ре­к­тан ула­зак у по­ли­ти­ч­ку бор­бу. Још пре­циз­ни­је, то ли­чи на по­че­так јед­не ши­ре по­ли­ти­ч­ке и избор­не кампање, у ко­јој Уни­ве­р­зи­тет ви­ше ни­је по стра­ни, већ поста­је ак­ти­в­ни део опо­зи­цио­ног фрон­та.

Ње­гов го­вор то по­твр­ђу­је. Кад по­ру­чу­је да на сваку по­ли­ци­ј­ску па­тро­лу мо­же до­ћи хи­ља­ду студе­на­та, то ни­је по­ру­ка сми­ри­ва­ња, од­го­вор­нос­ти и институционал­не озбиљности, то је по­ру­ка мо­би­ли­за­ци­је, при­тис­ка и де­мо­нстра­ци­је ули­ч­не сна­ге.

– Кад по­ру­чу­је да на сва­ку по­ли­ци­ј­ску па­тро­лу мо­же до­ћи хи­ља­ду сту­де­на­та, то ни­је по­ру­ка сми­ри­ва­ња, од­го­вор­нос­ти и ин­сти­ту­цио­нал­не озбиљности, то је по­ру­ка мо­би­ли­за­ци­је, при­тис­ка и де­мо­н­стра­ци­је ули­ч­не сна­ге. Кад вла­ст оп­ту­жу­је да се пла­ши обра­зо­ва­ња, он се­бе не поставља као ре­к­то­ра свих сту­де­на­та и про­фе­со­ра, не­го као по­ли­ти­ч­ког во­ђу јед­ног фрон­та про­тив др­жа­ве.

У том на­сту­пу ви­ше не­ма академске ди­ста­н­це. Има по­ли­ти­ч­ке по­ру­ке, има та­р­ге­ти­ра­ња вла­сти и има ја­сне ам­би­ци­је да се сту­ден­т­ско не­за­до­во­љ­ство пре­тво­ри у ши­ру по­ли­ти­ч­ку ене­р­ги­ју – оце­њу­је за­кљу­чу­је Ср­ђан Ба­рац.