Милитаризација Приштине повећава ризик од ескалације

У веома кратком периоду приближно 20 одсто српског становништва напустило је КиМ услед притисака, то је егзодус, само у 2025. години забележено је више од 130 етнички мотивисаних инцидената, рекао је шеф дипломатије

Министар спољних послова Марко Ђурић упозорио је јуче на седници Савета безбедности УН на убрзани процес милитаризације коју Приштина спроводи на Косову и Метохији и поручио да се то не може посматрати као неутралан процес, јер се тиме мења безбедносна равнотежа, повећава неизвесност, али и ризик од ескалација. Министар је истакао да је присутно јачање такозваних косовских безбедносних снага, праћено набавком модерног наоружања. „Такав развој догађаја, посебно када се спроводи без транспарентности и без пуног поштовања међународних обавеза, подрива напоре за одржавање стабилности и доводи у питање кредибилитет постојећих безбедносних механизама.

„Дозволите ми да стога будем јасан: Кфор мора да остане једино легитимно и кредибилно безбедносно присуство на терену, у потпуности у складу са својим мандатом”, рекао је Ђурић на седници СБ УН на којој се разматран редован шестомесечни извештај генералног секретара УН о раду Унмика.

Министар је истакао да поред тешких безбедносних и животних услова, Србија мора да изрази посебну забринутост и због континуираног таргетирања српског културног и верског наслеђа. „Очување хришћанског наслеђа на Косову и Метохији мора бити апсолутни приоритет за све”, нагласио је Ђурић. Подсетио је да се недавни инциденти, укључујући провале у цркве и скрнављење гробова, надовезују на дуги образац уништених или оштећених православних локалитета од 1999. године. Упозорио је да притисци на Србе са којима се суочавају на Косову и Метохији превазилазе физичке претње и појачавају се кроз политичке и административне одлуке. „Законодавне иницијативе, попут нацрта закона о странцима, изазвале су дубоку забринутост међу Србима на Косову и Метохији. Постојао је реалан ризик да људи који тамо живе и раде деценијама буду третирани као странци, да изгубе право на боравак, рад, па чак и на то да остану без својих домова”, казао је Ђурић. Сведоци смо бројних случајева произвољних и правно спорних хапшења Срба, често заснованих на непоузданим сведочењима у вези са наводним ратним злочинима, казао је Ђурић, преноси Танјуг.

„Уместо да доприносе правди и помирењу, такве праксе стварају страх, ометају повратак расељених лица и подривају правну сигурност”, казао је Ђурић. Како је додао, раније постигнути споразуми се не поштују, а прошло је више од 13 година од потписивања првог основног Бриселског споразума, који и даље није спроведен. Кључна обавеза коју је преузела Приштина није ни близу испуњења, нагласио је Ђурић и додао да се оснивање Заједнице српских општина одлаже скоро деценију и по. „Ово није само питање времена, већ питање кредибилитета, поверења и поштовања обавеза које су формално преузете. Без спровођења онога што је већ договорено, тешко је говорити о истинском напретку или одрживој нормализацији. На овај начин, косовски Срби остају без правног оквира који им је гарантован кроз дијалог, чиме се нарушава како поверење, тако и кредибилитет процеса”, рекао је Ђурић.

Како је додао, прекјуче смо видели још један пример, а то је посета Албина Куртија северу Косова уз заобилажење и игнорисање демократски изабраних српских представника и градоначелника. „То није ангажовање. То је искључивање”, истакао је Ђурић. Подсетио је и на Вашингтонски споразум из 2020 године, постигнут под посредовањем Доналда Трампа. „Тај приступ је био визионарски. Ставио је економску сарадњу у центар, нудећи прагматичан пут напред. Уместо конфронтације, нудио је повезивање. Уместо застоја, нудио је напредак. Тај дух не треба изгубити; оживљавање елемената економске интеграције, слободе кретања и практичне сарадње могло би да откључа опипљиве користи за све заједнице”, поручио је Ђурић.

Поручио је на седници Савета безбедности УН о КиМ да се под политиком коју спроводи Албин Курти, Срби на Косову и Метохији све више обележавају као „други”, њихов идентитет постаје разлог за живот у страху, као и да је посебно забрињавајуће што извештај Унмика не помиње тихи, али упорни егзодус Срба.

Ђурић је казао да је у веома кратком временском периоду, приближно 20 одсто српског становништва напустило Косово и Метохију услед притисака. „То није статистика. То је егзодус. И наша је заједничка одговорност да га зауставимо. Сведоци смо стварности у којој је сам идентитет постао извор несигурности”, истакао је Ђурић.

Како је додао, само у 2025. години забележено је више од 130 етнички мотивисаних инцидената, а да су се од тада наставила хапшења, застрашивања и напади, а извештаји о физичким нападима, штети на имовини и вербалном узнемиравању трају и 2026. године. Подсетио је на пуцњаву на српске дечаке у Штрпцу на православни Божић додајући да и даље одјекује тај инцидент управо зато што одговорност остаје нејасна и недовољно показана. Нагласио је да правна несигурност ствара страх и обесхрабрује повратак оних који су расељени. Како је додао, за многе, то није питање политике – већ да ли могу нормално да живе, одгајају децу и остану у својим домовима.

Дуе: Битно да Београд и Приштина раде на формирању ЗСО

Специјални представник генералног секретара УН и шеф Привремене административне мисије Уједињених нација на КиМ (Унмик) Петер Дуе изјавио је да је битно да Београд и Приштина раде на оном што је постигнуто у дијалогу, што укључује и формирање Заједнице српских општина. Дуе, који је пре три месеца ступио на дужност шефа мисије, рекао је на почетку седнице СБ да се нада да ће у скорије време доћи до састанка на високом нивоу између председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Албина Куртија. „Поздрављам недавно остварен напредак у дијалогу Београда и Приштине под окриљем ЕУ, укључујући напоре на спровођењу закона о странцима”, рекао је Дуе.

САД: мисија Унмика више није дорасла изазовима на терену

Заменица представника мисије САД при УН Теми Брус поручила је обема странама у дијалогу Београда и Приштине да је једини пут унапред нормализација односа. Додала је да амерички председник Доналд Трамп и амерички народ „пажљиво ослушкују” да чују јасно обавезивање на заједнички рад и просперитет. Изразила је наду да ће председник Србије Александар Вучић и Албин Курти остати за преговарачким столом. Оценила је да мисија Унмика више није дорасла изазовима на терену, наводећи да ситуација на терену није иста у садашњости као 1999, када је основана под мандатом Резолуције 1244 СБ УН. Казала је и да „мисија без краја није успех”.

Политика