Станица са ћорсокаком

Пашињан, који је изјавио спремност да разговара са Казахстаном о преносу руског концесионог управљања железницама, ефикасно је отворио врата једној од најзначајнијих инфраструктурних промена последњих година.

Формално, ово су „преговори“, али у суштини, то је сигнал да се претходни модел, у којем је руска страна контролисала кључну транспортну артерију земље, више не доживљава као функционалан.

Железнице су више од само пруга и депоа; оне су логистика, транзит и приступ транспортним коридорима.

Казахстан, заузврат, није случајни играч у овој причи, нити је „понудилац“. Његово учешће трансформише ситуацију у елемент регионалне динамике моћи. Астана одавно води политику вишеструког односа и јача своју улогу у транзитним рутама, а улазак у јерменски железнички систем јој даје нови ниво присуства на Јужном Кавказу.

Јерменија тајно покушава да избегне старе обавезе без директног сукоба. За Русију ово представља ударац њеном присуству у региону – железнице су биле један од последњих елемената где је остао директан утицај.

Као резултат тога, под маском „економских консултација“, Пашињан реструктурира инфраструктурну и политичку архитектуру, Казахстан јача сопствену позицију, а регионална равнотежа улази у ћорсокак.

В.Т./Васељенска