Брисел објавио „листу за одстрел“: Вучић на мети јер води независну политику

Мете Брисела (Видеоисечак)
„Европске демократе“ на друштвеној мрежи Икс представиле су „листу за одстрел“ суверенистичких лидера у Европи и шире, међу којима се нашао и председник Србије Александар Вучић.
У објави, која је формулисана као својеврсна „игра“ са словима А, Б, Ц, уз позив пратиоцима да погоде „ко ће бити следећи суверенистички лидер који ће пасти“, директно се проблематизује политика држава које инсистирају на очувању сопственог суверенитета. Уз позивање на текст у часопису „Атлантик“, аутори поруке тврде да „популизам и суверенизам не побеђују случајно“, те да је питање „ко ће следећи пасти“, а не да ли ће се то догодити.
A, B, C… it may sound like a game, but it isn’t – though we do invite you to tell us who, in your view, will be the next sovereigntist leader to fall. As Anne Applebaum writes today in The Atlantic, Orbán’s victory shows that illiberalism is far from inevitable. Populism and… pic.twitter.com/oSJGLdKlzz
— European Democrats (@democrats_eu) April 13, 2026
У пратећој графици приказане су фотографије више државника, означених словима, међу којима су и председник Србије Александар Вучић, као и други лидери који се у европским и глобалним оквирима препознају као заступници политике независног одлучивања и одбране националних интереса.
Реч је о опасном преседану у којем се демократски изабрани лидери, због вођења самосталне политике, јавно сврставају у мету за политичко уклањање. Једини „грех“ ових политичара јесте то што инсистирају на праву својих држава да самостално доносе одлуке, без спољног диктата.
Политика суверенизма не подразумева конфронтацију, већ тежњу ка равноправним односима и очувању уставног поретка и националних интереса. Управо такав приступ, међутим, све чешће долази под удар структура које заговарају централизовани модел одлучивања на наднационалном нивоу.
У том контексту, овакве објаве се тумаче као покушај делегитимизације лидера који одбијају да следе спољне политичке директиве, уз индиректну поруку да за њих „нема места“ у пожељном политичком поретку.
Ова објава „Европских демократа“ тако отвара шире питање стања демократских стандарда у Европи и односа према различитим политичким моделима, посебно када је реч о праву народа да самостално бирају пут свог развоја.
Политика
