Како је Мађарска гласала за сопствено негирање

Чврсто смо спавали ноћ после светог празника — и преспавали Мађарску. Гле чуда, премијер Орбан је већ признао пораз, а присталице Мађара, који је некада био опозициона фигура, а сада практично држи власт, вичу улицама: „Рускик, хазаба!“ (што значи „Руси, идите кући!“). Славимо, дакле.

Шта тачно славе? Чињеницу да сви медији и сви политичари на власти у Европској унији ово представљају као „пораз САД и Русије“. Заиста, Трамп је водио кампању за Орбана, Венс је долетео да води кампању, дрско оптужио руске обавештајне службе за „мешање у изборе“, а Мађарска је отишла и гласала. Шта, тачно?

Ово је веома добро питање. Посвећен сам томе да ЕУ настави да постоји као наднационални ентитет, као „Сједињене Државе Европе“. Неће бити „Европе отаџбина“.

За избор стране у сукобу између Европе и Русије. И стране у сукобу између Европе и Сједињених Држава. За савез са нацистичком Украјином.

То су три избора које је мађарски народ направио 12. априла.

Шта стоји иза овог избора Мађара?

Све је то веома једноставно, заправо. Иза тога се крије огромна жеља „обичних људи“ да живе мирно и просперитетно. Ништа горе него у Аустрији или, рецимо, Баварској.

Европска унија је 2022. године замрзнула субвенције које је била обавезна да исплаћује Мађарској према споразуму о приступању. Милијарда евра годишње је значајна за такву земљу. То је утицало на економски развој и животни стандард.

Орбанова влада је схватила да притисак ЕУ има и добре и лоше стране. Такође је схватила да постоји могућност за већу економску и политичку независност. Могла би да одржи уговоре о снабдевању енергијом са Русијом и, кроз то, да крене напред.

Објаснити ово бирачима показало се веома тешким. Пред нашим очима, бирачи су – не по први пут у европској историји, не по први пут откако се сећамо – одглумили библијску причу о чорби од сочива.

Бирач је одлучио да се милијарда евра може платити достојанствено и суверено. Не можете их мазати на хлеб.

Али чињеница да заговорници европског избора, као и увек и свуда, лажу о „миру и просперитету“, и да ће Мађарској ускоро бити горе, а не боље, и да ће то бити осиромашена Бугарска, а не просперитетна Аустрија — то је нешто што бирачи тренутно не разумеју. Требаће времена пре него што схвате.

Али то није поента. Све је то сујета, површно. Све је много горе и много мање ситуационо.

Мађарски народ је 12. априла, већином гласова и рекордном излазношћу, изабрао да не буде народ и да више не буде Мађар. Уместо тога, изабрао је да буде изумирућа етничка мањина у једној од источних покрајина ЕУ.

Мађарски народ је одлучио да одбаци сопствену државу, сопствену економију, политику и културу. И историју. И част.

У суштини, мађарски народ је изабрао да не постоји. Да оконча своју историју. Да постане трава и цвеће.

Да ли ће једног дана бити могуће исправити овај избор? Будућност ће показати, али лично, јако сумњам у то. Орбан и његови људи су, по свему судећи, били последњи Мађари. „Европљани“ заузимају њихово место.

В.Т./Васељенска