Венс: САД оствариле циљеве на Блиском истоку, спремни да смањимо операције против Ирана

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс изјавио је да је Вашингтон у великој мери остварио своје циљеве у сукобу са Ираном и да је спреман да започне постепено окончање војне операције, уз прелазак на дипломатску фазу решавања кризе.

У интервјуу за Фокс њуз, Венс је поручио да САД сматрају да су кључни циљеви испуњени и да постоји простор за деескалацију. Према његовим речима, администрација Доналда Трампа жели да оконча сукоб путем „опсежних и успешних преговора“, али је нагласио да даљи разговори зависе од потеза Техерана.

Посебно је истакао да би наставак дијалога могао бити условљен отварањем Ормуског мореуза, једне од најважнијих светских енергетских рута. У супротном, формат комуникације могао би бити измењен.

Као кључну тачку спора, Венс је навео питање обогаћеног уранијума. Сједињене Државе захтевају не само ограничење, већ потпуно уклањање ових материјала из Ирана и успостављање ефикасне контроле над нуклеарним програмом те земље. Он је нагласио да је Вашингтон јасно дефинисао где је спреман на уступке, али и да постоје „црвене линије“ које се односе на нуклеарну безбедност.

Венс је додао да Трампова администрација жели да види Иран као земљу која се развија и интегрише у међународне токове, али да је то могуће само уколико Техеран не пређе постављене границе. Према његовој оцени, потенцијални споразум могао би бити обострано користан.

Преговори између САД и Ирана, одржани 11. априла у Исламабаду уз посредовање Пакистана, окончани су без договора. Састанак је трајао готово 24 сата, али делегације нису успеле да усагласе услове мировног споразума. У иранској делегацији били су председник парламента Мохамед Багер Галибаф и министар спољних послова Абас Арагчи, док је америчку страну предводио Венс, уз учешће специјалног изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера.

Ови разговори представљали су први директан контакт на високом нивоу између две стране у више од десет година, и практично први такав формат од кризе из 1979. године. Ипак, преговори су протекли у напетој атмосфери, додатно оптерећеној чињеницом да је примирје договорено 8. априла брзо пропало, уз међусобне оптужбе око Ормуског мореуза и нуклеарног програма.

Након састанка, Венс је саопштио да се америчка делегација враћа у Сједињене Државе јер договор није постигнут. Иранска страна такође је изразила разочарање исходом разговора. Портпарол Министарства спољних послова Есмаил Багаеи навео је да је постигнут одређени напредак, али да компромис није могућ око „две или три кључне теме“.

Главна неслагања односе се на контролу над Ормуским мореузом и судбину резерви обогаћеног уранијума, од којих Техеран није спреман да одустане. Према наводима извора упознатих са током преговора, иранска страна није прихватила америчке услове по овим питањима.

Ирански званичници истичу да није било реално очекивати брз договор, имајући у виду да су разговори одржани након више од 40 дана сукоба и у атмосфери израженог неповерења. Галибаф је након састанка оценио да америчка страна није успела да стекне поверење иранске делегације, нагласивши да Техеран дипломатију користи као средство за заштиту сопствених интереса.

Венс је, ипак, оценио да процес није доспео у ћорсокак и да Вашингтон очекује одговор Ирана, уз оцену да је америчка страна изнела довољно предлога.

У међувремену, тржиште нафте већ реагује на ризике повезане са евентуалном блокадом Ормуског мореуза. Цене сирове нафте приближиле су се нивоу од 100 долара по барелу, а амерички министар енергетике Крис Рајт упозорио је да ће цене наставити да расту све док је кључна рута снабдевања под притиском.

Према наводима „Волстрит журнала“, руководиоци великих америчких нафтних компанија већ су упозорили администрацију на последице могуће дуготрајне блокаде, оцењујући да би такав сценарио могао озбиљно да поремети глобалне ланце снабдевања и продуби енергетску кризу.

Бивши амерички дипломата Час Фриман оценио је да Вашингтон не разматра војну опцију за отварање Ормуског мореуза, већ да је свестан да је за нормализацију саобраћаја неопходан договор са Ираном, који задржава кључну улогу у том региону.

Политика