ОЧАЈНИЧКИ ПОТЕЗ БЛОКАДЕРА! Новинари не дају Јунајтед медије власнику, а страни политичари им састављају програмску шему

Медијска сцена Србије ових дана подсећа на лош политички трилер у којем су се потпуно изгубиле границе између новинарства, страног политичког лобирања и поштовања суверенитета државе. Док траје отворени рат унутар куће Јунајтед медија, где део новинара и менаџмента буквално одбија да преда ресурсе и контролу новом власнику, на сцену ступа „спасилац“ из иностранства, италијански политичар Сандро Гоци.

Највећи апсурд се догодио када је Гоци, човек који нема никакве везе са Србијом осим што заступа интересе опозиције и „блокадера“, и који је чак и у својој земљи крајње небитан, преко друштвених мрежа почео да саставља програмску шему телевизије Н1. Он је себи дао за право не само да се појави у емисији, већ да самоиницијативно позива председника једне суверене земље на дебату, одређујући и место и време и правила.

Али међу блокадерима и опозицијом свака девијантност је нормализована па и овај позив Гоција који само потврђује тезу да уредничка политика ових медија не само да није независна, већ да су они обичне лутке на концу којима се управља од стране либералних бриселских струја.

Јел то значи да Сандро Гоци, као страни политичар, може да води уредничку политику Јунајтед медија и да САМ позива госте у емисију, па чак и председника једне суверене земље? Наравно да је ненормалнима ово нормално. pic.twitter.com/GubUL8K5wb

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) April 15, 2026

Оно што је у свакој демократској и уређеној земљи незамисливо, да странац диктира ко ће са ким и где дебатовати на приватној телевизији која је у хаосу, овде се покушава представити као „врхунац демократије“.

Потпуно је јасно да се иза излизане фразе о ‘дијалогу’ крије само паничан и очајнички покушај да се по сваку цену сачува утицај над медијским ресурсима. Новинари и политички активисти су годинама те ресурсе користили као сопствени посед, командујући јавним простором без икакве одговорности.

Сада, када се та кула од карата коначно руши под притиском промена унутар саме куће, у помоћ се призивају ‘страни пријатељи’ да глуме објективне арбитре у представама које сами за себе приређују. У ту сврху је ‘васкрснуо’ и Сандро Гоци, политичка фигура чији је стварни значај у европским оквирима готово занемарљив.

Васељенска