Да ли Марта Кос тражи од Вучића да Јунајтед медије одузме власницима и преда блокадерима?

Најновије поруке европске комесарке Марте Кос, у којима се исплата средстава Србији условљава „слободом медија“, отварају питање да ли Брисел заправо сугерише председнику Србије, Александру Вучићу, увођење преседана, односно директно мешање у рад приватне компаније Јунајтед медија.

Будући да је реч о страном конзорцијуму, поставља се логично питање, како држава може да гарантује промену уређивачке политике у приватној фирми, осим ако се од ње не очекује да ту фирму национализује или је силом, како су то и радили комунистички комесари,  преотме од власника како би је предала у руке незадовољним запосленима?

Овакав захтев представља невероватан апсурд у којем се од државе тражи да суспендује право на приватну својину и управљање капиталом да би се задовољила група новинара којој се не допадају одлуке њихових сопствених власника.

Суштина поруке коју је јуче упутила Марта Кос, а одмах пренели поменути медији стављајући захтев о слободи медија као основни,  делује као позив да држава интервенише и омогући редакцијама које отворено раде против државних интереса да наставе са својом агендом потпуно несметано, али под заштитом закона који би практично развластио стварне власнике медија.

Занимљиво је да овакви притисци долазе баш у моментима када сама Европска унија усваја све строже медијске законе који предвиђају потпуно другачија правила за сопствено двориште.  Односно, према новим регулативама ЕУ, државе чланице имају све већа овлашћења да интервенишу, угасе медије или дигиталне платформе за које процене да угрожавају националну безбедност, шире дезинформације или раде против стратешких интереса државе и Уније. Закон се тумачи толико флуидно да новинари могу чак и кривично да одговарају.

Док се у Бриселу „заштита интереса“ користи као оправдање за гашење неподобних извора информација, од Србије се захтева супротно, да толерише и штити медијске пројекте који дестабилизују земљу. На тај лицемеран начин који смо више пута видели у пракси, ствара се двоструки стандард у којем се Србији намеће улога државе која мора да штити противдржавно деловање унутар приватних медијских кућа, док се у ЕУ сваки сличан отклон од званичне политике сасеца у корену позивањем на законску регулативу и националну безбедност.

Софија Марић / Васељенска