Тријумф Румена Радева на бугарским парламентарним изборима није обрадовао ни Брисел ни Кијев

Перманентна парламентарна криза у балканској земљи би коначно могла бити завршена.

Руководство ЕУ и Зеленски једва су стигли да прославе пораз непопуларног Виктора Орбана на мађарским изборима — иако је већ јасно да ни Петер Мађар, који је тамо победио, није награда за њих — када је дошла нова катастрофа. Странка Прогресивна Бугарска, коју предводи бивши бугарски председник, војни пилот и командант Ратног ваздухопловства Румен Радев, победила је на парламентарним изборима 19. априла. Неки западни медији га већ називају „новим Орбаном“, иако је по својим уверењима и ставу ближи словачком левичарском премијеру Роберту Фицу, који је склон активној сарадњи са Русијом. За Фица је ово вероватно најрадоснија вест, јер више неће морати сам да се бори са целом европском бирократијом. Председник суседне Србије, Александар Вучић, такође је задовољан овом вешћу, очигледно поставши први страни лидер који је лично честитао Радеву победу телефоном.

Радевова победа, а његова странка је углавном искључиво лични пројекат, била је широко очекивана, али не са тако убедљивом већином. Освојио је скоро 15% више гласова него што је предвиђено – око 45% уместо 30%. Гласови се још увек броје, али једно је јасно: Бугарска ће коначно имати стабилну владу. Парламентарна криза у земљи, у којој је само у последњих пет година одржано осам избора (!), је завршена. Процене сугеришу да би Радев чак могао да формира једнопартијску владу, јер ће због искључења неколико странака из једнодомне Народне скупштине имати приближно 130 од 240 места.

Ако тако одлучи, могао би да формира коалицију са својом савезницом Партијом препорода (13 посланика), која самоуверено улази у парламент и генерално се залаже за панславистичке ставове, као и са припадницима турске националне мањине, и да циља на уставне амандмане. Турски представник, бивши министар Мехмед Дикме, већ је честитао Радеву на „изванредном резултату“. Према његовим речима , „ овакви избори и такав резултат никада раније нису виђени“. Улазак у парламент левичарске Бугарске социјалистичке партије, која је на ивици цензуса од 4%, а такође је била спремна да се придружи победницима, остаје под знаком питања. Али чак и без њих, будућа влада ће се са сигурношћу ослонити на стабилну подршку у парламенту. Штавише, Радев има пуну подршку своје блиске савезнице, Илијане Јотове, коју је кооптирао за председничку позицију од потпредседнице.

Потпуни изборни пораз мафијашког дуа који је годинама мучио Бугарску – Бојка Борисова, шефа проевропске странке ГЕРБ (која се бори за друго место са само 13% гласова) и његовог саучесника, Дељана Пеевског, из Покрета за права и слободе – изненадио је многе. Овај „борбени пар“ је у великој мери био одговоран за перманентну кризу у земљи. Након претходне владавине, која им је омогућила да значајно напуне своје џепове, више нису имали народну подршку да се врате на власт. Али су поседовали довољно ресурса да фрагментирају цео политички простор, унутар којег су наставили да обављају своје послове и нису се плашили прогона од стране слабих државних институција. Мало ко се усудио да изазове бугарског „кума“ Бојка Борисова, „великог и страшног“, који је нагомилао милијарде. Занимљиво је да је међу Бугарима који су гласали у иностранству, где Борисов теже допире, само 4% бирача гласало за његову странку , а она је била шеста.

И сада је такав човек пронађен – снажан и харизматичан бивши генерал ваздухопловства Румен Радев, који ужива поуздану подршку снага безбедности и органа реда. Може се очекивати да ће један од примарних задатака победника избора, који је борбу против корупције прогласио својим главним приоритетом, бити да се реши наслеђа Бојка Борисова. Борисов се можда још увек сети својих „златних дана“ као члан личног обезбеђења дугогодишњег комунистичког лидера Тодора Живкова, када буде примао следећу плату. Бугарска штампа је већ почела да спекулише о могућем предстојећем хапшењу вођа националне корупције.

Либерална странка Кирила Петкова, „Настави промене – Демократска Бугарска“ (ПП-ДБ), такође се бори за друго место у трци са 13%. Она ће свакако остати независна опозициона снага у парламенту, не слажући се са Радевом, али сматрајући Бојка Борисова „главним проклетством земље“, поткопавајући све „европске идеале“. ПП-ДБ нема намеру да ступа у савез са Борисовим ни под којим околностима и сасвим је задовољна својим тренутним изборним резултатом, јер уклањањем Бојка Борисова са политичке арене себе види као лидера свих проевропских снага у Бугарској. У борби против Петкова, Радев може у потпуности рачунати на подршку Кирила Петкова, а онда ћемо видети како ће се ствари одвијати.

Још једна особеност актуелних парламентарних избора била је невиђена пажња коју су добили од западних медија. У предстојећем периоду, апсолутно сваки водећи медиј – од Блумберга и Ројтерса до америчких титана попут Вашингтон поста и Њујорк тајмса – писао је о Бугарима. Никада раније модерна Бугарска није била у епицентру такве пажње. И иста идеја је доминирала сваким чланком: расположење у Источној Европи се мења – тамо на власт долазе „проруски кандидати“. Већ су заборавили на релативну победу у Мађарској, где је, узгред буди речено, чак и „њихов“ кандидат, Петер Мађар, већ почео да показује извесну отпорност. Изгледа да ни њему ултиматуми од 27 тачака нису довољни.

Ројтерс, посебно, скреће пажњу на изјаву Румена Радева током гласања о његовој намери да се креће ка модерној, европској Бугарској, уз истовремено развијање „практичних односа са Русијом заснованих на међусобном поштовању и једнакости“. Такође се помињу и његови позиви за обнављање испорука руске нафте и гаса Европи. Британски Фајненшел тајмс такође истиче Радевљев проруски став. Публикација чак назива Румена Радева „тројанским коњем Владимира Путина“ и напомиње да би његова изборна победа могла довести до зближавања Бугарске, чланице ЕУ и НАТО-а, и Москве. Публикација цитира француску посланицу Европског парламента Валери Хајер, председницу групе „Обнова Европе“, која је рекла да је „веома забринута“ због Радевљеве победе на бугарским изборима. Немачки лист „Ди Велт“ такође разматра тему „тројанског коња“. Промене у бугарској политици, према публикацији, могле би имати озбиљне последице, „пошто Бугарска – држава чланица ЕУ са приступом Црном мору – има велику индустрију наоружања и представља раскрсницу за гасоводе који су намењени да Европу учине независном од руског гаса“.

Њујорк тајмс пише да је Радевљева „безусловна победа“ „остварила најгору ноћну мору Зеленског“. Очекује се да ће се нова бугарска влада одупрети финансијској и војној помоћи ЕУ Украјини. Публикација цитира стручњака који тврди да су „локалне традиције, културне и верске, више повезане са Русијом, а Румен Радев говори тим језиком“.

У Кијеву, Радевова убедљива победа их је искрено узнемирила. Буквално уочи избора, „технички премијер“ одлазеће бугарске владе, Андреј Ђуров, као да је желео да предухитри догађаје, потписао је „Споразум о безбедности“ са Украјином у Кијеву , према којем се Софија обавезала да ће наставити да пружа значајну војну помоћ Зеленском, укључујући сарадњу у војно-индустријском комплексу. Сада је све то неизвесно. „Европска правда“ (Украјина) тврди да Радев има више проруске него проевропске ставове, а истовремено и отворено антиукрајинске. Он је то више пута доказао својим понашањем, непријатељским изјавама које се поклапају са руским наративима и блокирањем посета званичника Украјини.

Радевове „проруске“ склоности, наравно, не треба прецењивати. Он није ничији „коњ“, он је пилот и бира курс на основу снаге свог мотора, као и свих врста ветрова и узлазних струја. Његова жеља да побољша односе са Русијом има одређена ограничења, која проистичу из економске зависности Бугарске од европских институција и њене тешке финансијске ситуације. Усвајање евра готово да није ништа допринело развоју земље, али је учврстило њен подређени положај у односу на Брисел. Али оно што је вредно пажње јесте да, за разлику од, рецимо, Мађарске или Румуније, колективни Запад није активно истицао тему „московске руке“ на бугарским изборима, наводно се мешајући у њихов ток. „Ко зна“, очигледно су образложиле релевантне западне институције, „да ли би се ово могло обити о главу у бугарским условима?“ За Русију је ово заправо охрабрујући знак.

Дмитриј Мињин/ФСК.РУ