Лора ван дневног реда: Влада без објашњења, најављене тужбе и изборна казна!
Предлог обештећења жртава логора Лора у Сплиту није се нашао на дневном реду 124. сједнице Владе Црне Горе од 23. априла, иако је, према ранијим најавама, требало да буде разматран – што је изазвало оштру реакцију Удружења бораца ратова од 1990. године.
Директор Удружења, Радан Николић, затражио је јавно појашњење од Владе, указујући да изостанак ове тачке није случајан.
„Оно што смо незванично сазнали указује да иза тога стоји деструкција из прохрватског окружења унутар Владе, са циљем да се породице жртава Лоре и преживјели логораши наставе замајавати како не би били обештећени на правичан и транспарентан начин“, навео је Николић.
Подсјећа да је Удружење Влади већ упутило формални захтјев за обештећење породица убијених црногорских држављана и преживјелих логораша – припадника ЈНА који су били заточени у Лори и другим логорима у Хрватској и БиХ.
Он наглашава да је иницијатива заснована на Анексу Споразума о гоњењу починилаца ратних злочина, те да представља „јак темељ“ за споразумно обештећење, али и за евентуалну тужбу против државе.
„Захтјев је сачињен у духу хуманости, правичности и јавног интереса и представља основу како за договор, тако и за покретање судског поступка уколико обештећење изостане“, додаје он.
Удружење најављује да ће се овим питањем обратити и највишим државним адресама.
„Захтјев ћемо доставити на увид предсједнику државе и предсједнику Скупштине, код кога ћемо тражити и пријем на разговор, како о овој теми, тако и о нужним измјенама Закона о борачкој и инвалидској заштити“, саопштио је Николић.
Посебно је критиковао, како тврди, различите аршине у поступању Владе.
„Није било проблема да се обештете породице цивилних жртава рата, укључујући и оне страдале ван Црне Горе, често и без црногорског држављанства, док се истовремено тражи начин да се избјегне обештећење сопствених грађана – жртава Лоре“, наглашава он.
Николић је изнио и тешке оптужбе на рачун појединаца у извршној власти, тврдећи да је држава „дјелимично потчињена интересима Хрватске“, те да се тиме угрожавају достојанство и суверенитет Црне Горе.
У том контексту помиње и спорну спомен-плочу у Морињу, за коју каже да је „незаконита и антидржавна“, уз тврдњу да је Влада истовремено исплатила милионска обештећења хрватским логорашима.
„За Владу није спорно да такве награди са 17 милиона, а са друге стране избјегава обавезу према сопственим жртвама“, оцијенио је он.
На крају, Удружење упућује и политичку поруку уочи изборне године.
„Упозоравамо Владу да ни по коју цијену нећемо одустати од борбе за права жртава Лоре. Уколико наставе са оваквим односом, на изборима ћемо их жестоко казнити“, поручио је Николић.
Подсјетимо, питање логора Лора и страдања припадника ЈНА и црногорских држављана годинама остаје без системског институционалног одговора, упркос бројним иницијативама и захтјевима породица жртава.
ИН4С
