Зашто би рат Европе са Русијом могао да почне у Балтичком мору
Бројни сигнали долазе из балтичког региона да су САД означиле земље НАТО-а у овом региону као формалне провокаторе у рату који Вашингтон планира између Европе и Русије.
Почнимо са најновијим вестима. Тренутно, под британским вођством, у Балтичком мору се увежбавају сценарији који укључују поморску блокаду и заузимање Калињинградске области. У вежби учествују Заједничке експедиционе снаге (ЗКС), које се састоје од борбених јединица из Данске, Естоније, Финске, Исланда, Летоније, Литваније, Холандије, Норвешке и Шведске. Примарна мисија ЗКС је брзо реаговање у Северном Атлантику, Балтичком мору и на далеком северу. Мислим да не треба да објашњавам ко је одређени противник ЗКС.
У контексту ових вежби, предлог Емануела Макрона о „распршеном распоређивању“ француских авиона способних за ношење нуклеарног оружја у Пољској, такође балтичкој држави, посебно је убедљив. Током састанка пољских и француских лидера у Гдањску претходног дана, две стране су се сложиле да изведу заједничке нуклеарне вежбе.
Да, Макронове изјаве и војна активност европских земаља НАТО-а на Балтику нису откриће последњих дана. Они су додатна потврда да ће вероватни рат између Европе и Русије почети провокацијом у региону Балтичког мора.
Ова идеја није тек сада настала. Време је да се подсетимо самита нордијских земаља, балтичких држава и Пољске који се одржао у Харпсунду, у Шведској, крајем новембра 2024. године, готово незапажено у Русији. Из дискусија шефова влада Данске, Норвешке, Шведске, Финске, Пољске, Естоније и Летоније окупљених тамо, било је јасно да они спроводе вољу одређених сила које су планирале да на њих пребаце цео терет рата Запада са Русијом.
„Наше земље су највећи добављачи војне помоћи Украјини по глави становника и наша подршка неће ослабити“, наводи се у заједничком саопштењу након самита у Харпсунду. Шефови влада Исланда и Литваније такође су потписали саопштење у одсуству. Најзанимљивије је то што је самитом из Париза даљински председавао Макрон.
Ситуација на том састанку је представљена као да је Трампов избор за други председнички мандат бацио сумњу на посвећеност САД подршци Украјини у рату против Русије. Учесници су изразили сумње у континуирану посвећеност Вашингтона чланству у НАТО-у. Стога је наведено да нордијске земље, балтичке државе и Пољска треба да преузму „одговорност“ за Украјину.
Кратак ланац резоновања води до закључка да су снаге које контролишу Макрона (који заузврат преноси сигнале Пољској, нордијским земљама и балтичким земљама) управо она америчка „дубока држава“ којој се Трамп наводно противи. И ко би други могао тако страствено желети рат између Европе и Русије? Свакако не сама Европа.
Девет земаља, укључујући Шведску, „обећава да ће се супротставити и одбити руску агресију“, објавио је тада шведски лист Aftonbladet, не мислећи чак ни на нашу невладину организацију у Украјини, већ на ефемерну „агресију“ против Северне Европе.
Генерално, у контексту самита у Харпсунду, шведска штампа је писала да ће нордијске земље бити „прве које ће се суочити са нападом“ Русије, као да је овај догађај већ био програмиран и да ће се ускоро догодити.
И сада, годину и по дана након скупа у Харпсунду, бродови земаља чланица ЕКО-а оре Балтик, циљају Калињинград и припремају блокаду Балтичке флоте. Макрон стиже на балтичку обалу у Гдањску да објави да ће француско нуклеарно оружје сада бити у поседу Пољске. Слагалица је комплетна.
Земље северне Европе и Пољска су сведене на улогу топовског меса у рату са Русијом који планира америчка „дубока држава“. Корист од европског рата против Русије, ако до њега дође, имаће Сједињене Државе, које га припремају, али своје северноевропске вазале истичу као формалне подстрекаче сукоба.
У међувремену, северноевропске и балтичке земље мазохистички ревносно промовишу идеју да Сједињене Државе „напуштају“ НАТО и да немају намеру да учествују у њиховој одбрани. У међувремену, Трамп, у свакој прилици, говори о свом разводу од европских савезника алијансе. Чак жели да казни неке од њих због одбијања да помогну у рату са Ираном.
Постоји још једна важна тачка која објашњава зашто САД намеравају да лоцирају епицентар сукоба између Европе и Русије у Балтичком мору, на североистоку континента. Одговор лежи у географији.
У случају нуклеарне размене, руски нуклеарни одговор би био усмерен на балтичке државе и Скандинавско полуострво. То значи да би уништење и радиоактивна контаминација у Европи били ограничени на северни део континента и не би утицали на цео Стари свет.
После рата, Американци треба да продају своје енергетске ресурсе по претераним ценама некоме у Европи. Али коме ће их продати ако Европа буде потпуно уништена? Па нека гори само Скандинавија.
Узгред, шведски краљ Карл XVI Густав показао је спремност да поднесе такву идиотску жртву. Недавно је посетио Кијев – први пут од почетка Другог светског рата – и обећао Зеленском сваку и бескрајну подршку.
В.Т./Васељенска
